Demokrit

Abdera, na severnoj obali Egejskog mora, bila je Demokritov rodni grad. Njegovo rođenje obično se smešta oko 460. godine pre n. e.; uobičajena godina smrti, oko 370. pre n. e., nije sigurna. Ovi datumi ga smeštaju u grčku istoriju bez utvrđivanja tačne dužine života.

Kasniji autori opisuju daleka putovanja i neobične navike, ali se sve te priče ne mogu smatrati pouzdanim biografskim činjenicama. Za razumevanje njegove misli važnija je veza sa Leukipom: antička svedočanstva obojicu povezuju sa počecima atomizma. Teško je svaku pojedinačnu ideju pripisati samo jednom od njih.

Demokrit se često ubraja u predsokratovske filozofe, iako je živeo u Sokratovo doba. Oznaka se odnosi na pristup objašnjavanju prirode, a ne na strogu podelu generacija. Antički izveštaji povezuju ga sa raznovrsnim spisima, uključujući matematiku, filozofiju prirode i pitanja ljudskog ponašanja. Ta širina objašnjava zašto svođenje na jednu tvrdnju o atomima izostavlja veliki deo njegovog intelektualnog života. Ime se pojavljuje i kao Demokritos. Pošto su same knjige izgubljene, odgovorna biografija mora razlikovati priče kasnijih izvora od onoga što se o njegovom životu može pouzdano utvrditi.

U ovom tumačenju prirode atomi i praznina objašnjavaju vidljivi svet. Atomi su čvrsta, nedeljiva tela; prazan prostor omogućava im da se kreću. Različiti oblici, položaji i rasporedi stvaraju različite stvari. Promena ne zahteva nastanak materije ni iz čega: sastavni delovi se preraspoređuju. Upečatljiv je pokušaj da se raznovrsnost objasni rasporedom osnovnih tela, umesto pretpostavkom da svaka vidljiva razlika zahteva drugu vrstu temeljne materije.

To je antički filozofski model, a ne savremena hemija. Današnji atomi sadrže manje čestice. Demokrit ih nije otkrio laboratorijskim eksperimentima. Poređenje pomaže kada otvara pitanje, ali zavodi kada briše razlike između antičkog argumenta i savremenih dokaza.

Zanimali su ga i opažanje, znanje i etika. Ako osobine poput slatkoće zavise od našeg iskustva, dok su tela u osnovi atomi, kako čula doprinose znanju? U izveštajima o njegovoj etici, euthymia označava uravnoteženo, vedro stanje duha koje podržava umerenost. Četiri stavke ispod jesu teme njegove misli, a ne naslovi u celini sačuvanih knjiga.

Nijedna Demokritova knjiga nije sačuvana u celini. Čitamo kratke citate, izveštaje i kritike koje su sačuvali drugi autori. Fragment zato otvara prozor u njegovu misao, ali izbor i okolna argumentacija pripadaju kasnijem piscu. Citat na ovoj stranici prenosi Sekst Empirik.

Epikur je kasnije razvio drugačiju verziju atomizma; Aristotel je razmatrao i kritikovao atomistička objašnjenja. Njihovo uporedno čitanje otkriva raspravu, a ne teoriju nepromenjenu kroz vekove. U Grčkoj, Demokritov univerzitet Trakije nosi njegovo ime u čast filozofa iz Abdere.

Pokušajte da naglas pročitate grčki naziv univerziteta: Δημοκρίτειο Πανεπιστήμιο Θράκης. Zatim uporedite το άτομο u naučnom tekstu sa δύο άτομα pri rezervisanju stola: ista reč ima različite uloge.

• Antičko grčko atomos znači „nedeljiv“; atom savremene nauke ipak se može deliti.
• U savremenom grčkom, το άτομο označava i osobu: δύο άτομα često jednostavno znači „dve osobe“.
• Nijedna Demokritova knjiga nije sačuvana u celini; citat na ovoj stranici stigao je do nas preko Seksta Empirika.
• „Filozof koji se smeje“ kasnija je kulturna predstava, a ne razlog da njegovu etiku svedemo na podsmeh. Zamišljeno naslikano lice nije dokaz njegovog izgleda.