Lela Karajani

Lela Karajani rođena je 1898. u Limniju, malom primorskom gradiću na severu Eubeje. Udala se i nastanila u Atini, gde je podigla veliku porodicu sa sedmoro dece. Ništa u njenom životu pre rata nije nagoveštavalo heroinu: bila je domaćica i majka u atinskom građanskom domu.

U aprilu 1941. nemačka vojska ušla je u Atinu, a Grčka je podeljena između nemačke, italijanske i bugarske okupacije. Hiljade britanskih, australijskih i novozelandskih vojnika koji su se borili u Grčkoj ostale su u zemlji i skrivale se. Karajani je sa članovima porodice i prijateljima počela da im pruža utočište, da ih hrani i da organizuje njihov beg čamcima na Bliski istok. Njena kuća postala je središte mreže koja je rasla. Tokom naredne tri godine grupa, koja je uzela ime «Μπουμπουλίνα» (Bubulina), prikupljala je i vojne podatke za saveznike, pomagala ljudima koje su Nemci tražili i učestvovala u sabotažama. Prvi put je uhapšena u oktobru 1941. i provela je oko sedam meseci u zatvoru, a zatim se vratila svom radu.

U leto 1944, izdana od doušnika, ponovo je uhapšena, zajedno s nekima od svoje dece, i odvedena u sedište Gestapoa u Merlinovoj ulici. Saslušavana je i mučena, ali nije izdala drugove. Držana je u koncentracionom logoru Hajdari, zapadno od Atine, najvećem nemačkom logoru u okupiranoj Grčkoj. Dana 8. septembra 1944. streljana je u šumarku Hajdarija zajedno sa šezdesetak drugih zatvorenika. Mesec dana kasnije, u oktobru 1944, Nemci su napustili Atinu.

Mreža «Bubulina» dobar je primer kako je grčki otpor delovao u gradovima. Za razliku od naoružanih odreda u planinama, gradske grupe živele su u okupiranoj prestonici punoj doušnika i patrola. Njihovo oružje bili su poverenje, tajnost i hrabrost: kuće u kojima je stranac mogao da prespava, porodice koje su delile hranu u gradu gde je u zimu 1941–42. desetine hiljada ljudi umrlo od gladi, ribari spremni da noću isplove i poruke koje su išle iz ruke u ruku.

Uloga Karajani bila je uloga organizatorke. Vrbovala je pomagače, nalazila sigurne kuće i čamce i starala se da podaci koje su prikupljali njeni ljudi stignu do saveznika na Bliskom istoku. Izbor imena «Μπουμπουλίνα» mnogo govori: Laskarina Bubulina, brodovlasnica i pomorska komandantkinja iz Rata za nezavisnost, bila je najpoznatija grčka borkinja, a grupa Karajani postavila se u tu tradiciju. Njen značaj je i simboličan. Pokazala je da otpor nije bio samo za mlade muškarce s puškama, već i za žene i majke, a njena mirna hrabrost posle hapšenja postala je uzor. Posle rata Atinska akademija odala joj je posthumno priznanje, a 2011. Jad Vašem ju je priznao za Pravednicu među narodima jer je tokom okupacije pomagala Jevrejima. Njen život opisan je u knjigama, školskim tekstovima i televizijskim dokumentarcima.

Danas jedna ulica blizu trga Amerikis u Atini nosi njeno ime, a njena mermerna bista (1963) stoji u ulici Tosica u Egzarhiji, u spomen na žene Pokreta otpora. Ulice s njenim imenom postoje i u Solunu, Halkidi, Hajdariju i drugim gradovima. Njena priča se u školama priča oko 28. oktobra i na godišnjicu oslobođenja Atine, 12. oktobra. Prostor bivšeg logora Hajdari, sa spomenikom zatvorenicima koji su tamo mučeni i streljani, može se posetiti. Ako želite da vežbate grčki, svake jeseni potražite reč αντίσταση (otpor) i ime «Μπουμπουλίνα» na istorijskim stranicama grčkih novina: ime Lele Karajani vraća se svake godine.

• Bila je majka sedmoro dece kada je počela da skriva savezničke vojnike u svojoj kući.
• Njena mreža uzela je ime Bubuline, heroine Rata za nezavisnost iz 1821.
• Pogubljena je 8. septembra 1944, oko mesec dana pre nego što su Nemci napustili Atinu.
• Jad Vašem ju je 2011. proglasio Pravednicom među narodima.