Život
Nikos Kunduros, u latiničnim zapisima i Nikos Koundouros ili Níkos Koúndouros, bio je grčki sineasta kritskog porekla, rođen 1926. godine. Studirao je slikarstvo i vajarstvo na Atinskoj školi lepih umetnosti i diplomirao 1948. To obrazovanje ostalo je vidljivo u pažnji prema licima, telima, svetlosti i rasporedu figura u kadru.
Tokom okupacije priključio se levičarskom pokretu otpora, a kasnije je iz političkih razloga prognan na Makronisos. Tamo je upoznao umetnike poput Tanasisa Vengosa, koji će igrati u njegovim filmovima. Posle oslobađanja okrenuo se filmu. Prvi dugometražni film, Μαγική πόλη (Čarobni grad), pojavio se 1954, po scenariju Margarite Limberaki. Dve godine kasnije usledio je Ο Δράκος (Atinsko čudovište), koji je napisao Jakovos Kambanelis, s Dinosom Iliopulosom u glavnoj ulozi.
Za vreme vojne diktature 1967–1974. Kunduros je boravio u inostranstvu, između ostalog u Parizu, Rimu i Londonu. Po povratku demokratije snimao je političke koncerte i javna okupljanja u Grčkoj. Kasniji filmovi vraćali su se traumatičnoj istoriji, dok su pozorišne režije proširivale njegovo interesovanje za grčke dramske i muzičke tradicije. Umro je 22. februara 2017. Dvodelna emisija ERT-a Μονόγραμμα (Monogram), snimljena 2005, čuva njegovo sopstveno kazivanje o umetničkom i političkom putu.
Dela
Μαγική πόλη (Čarobni grad, 1954) posmatra nesiguran život stanovnika siromašne atinske četvrti. Svakodnevne teškoće pokazuju uticaj italijanskog neorealizma. U Ο Δράκος (Atinsko čudovište, 1956) beznačajan činovnik liči na traženog zločinca i nakratko nalazi prihvatanje zahvaljujući toj zabuni. Crno-bele slike, pozorišne senke i suprotnost između ranjivosti i vlasti daju priči uznemirujuću snagu.
Film pokazuje i saradnju: Kunduros je režirao, Jakovos Kambanelis napisao scenario, Manos Hadzidakis komponovao muziku, a Dinos Iliopulos igrao Tomasa. To su različite stvaralačke odgovornosti. Čitanje grčkih podataka o autorima otkriva kako film spaja pisanje, glumu, vizuelnu kompoziciju i zvuk, umesto da izražava samo ideje jednog čoveka.
Μικρές Αφροδίτες (Mlade Afrodite, 1963) okreće se pejzažu, telima i želji u zamišljenom antičkom svetu; film je dobio nagradu FIPRESCI u Berlinu. U 1922 (1978), oslonjenom na Το νούμερο 31328 (Broj 31328) Ilijasa Venezisa, Kunduros se suočio s Maloazijskom katastrofom. Μπάυρον: Μπαλάντα για ένα δαίμονα (Bajron: Balada za demona, 1992) prati poslednje dane pesnika u Mesolongiju. U tim različitim temama istorija postaje iskustvo straha, isključivanja i sukoba, umesto parade herojskih izvesnosti.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Grčki unos Solunskog festivala za Ο Δράκος (Atinsko čudovište) pruža koristan početak. Pronađite Σενάριο i Μουσική i povežite ih s Jakovosom Kambanelisom i Manosom Hadzidakisom; Kunduros je reditelj. Napravite tri para pitanja i odgovora koji počinju sa Ποιος σκηνοθέτησε; Ποιος έγραψε; i Ποιος συνέθεσε; Odgovorite punim rečenicama s imenima.
Zatim uporedite σκηνοθεσία, delatnost, sa σκηνοθέτης, osobom. Ovaj rečnik pomaže i u drugim grčkim festivalskim programima. Prilagođeni tekst ispod podržava vežbu; dijalozi celog filma traže dodatnu pomoć pri slušanju. ERT-ov Μονόγραμμα (Monogram) nudi novi susret s Kundurosom, koji na grčkom govori o vezi umetnosti i sopstvenih iskustava.
Da li ste znali?
- Diplomirao je slikarstvo i vajarstvo 1948, pre prvog dugometražnog filma.
- Margarita Limberaki napisala je scenario za Μαγική πόλη (Čarobni grad).
- Μικρές Αφροδίτες (Mlade Afrodite) iz 1963. dobile su nagradu kritike FIPRESCI u Berlinu.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Μαγική πόλη | Čarobni grad | 1954 |
| Ο Δράκος | Atinsko čudovište | 1956 |
| Μικρές Αφροδίτες | Mlade Afrodite | 1963 |
| 1922 | 1922 | 1978 |
| Μπάυρον: Μπαλάντα για ένα δαίμονα | Bajron: Balada za demona | 1992 |
Stih koji vredi zapamtiti
Πρέπει να ομολογήσω ότι ήταν εύκολο να είμαι ασυμβίβαστος.
Prépei na omologíso óti ítan éfkolo na eímai asymvívastos.
Moram priznati da mi je bilo lako da budem beskompromisan.
