Pavlos Melas

Pavlos Melas rođen je 29. marta 1870. u Marseju, gde je radio njegov otac Mihail Melas, trgovac iz porodice epirskog porekla. Porodica se preselila u Atinu kada je Pavlos bio dete; otac je kasnije postao gradonačelnik Atine i poslanik. Pavlos je upisao Vojnu akademiju (Σχολή Ευελπίδων) i postao artiljerijski oficir 1891. Godine 1892. oženio se Natalijom Dragumi, ćerkom političara Stefanosa Dragumisa i sestrom pisca i diplomate Jona Dragumisa. Imali su dvoje dece, Mihaila i Zoi.

Na prelazu vekova Makedonija je još bila deo Osmanskog carstva, a Grci, Bugari i Srbi nadmetali su se, često oružjem, za odanost njenih hrišćanskih sela. Melas se, pod uticajem šuraka Jona Dragumisa, uverio da Grčka mora da deluje. Početkom 1904. tajno je prešao u Makedoniju s nekoliko drugih oficira da prouči stanje, a u avgustu iste godine vratio se na čelu male oružane čete, pod imenom kapetan Mikis Zezas (Καπετάν Μίκης Ζέζας), sastavljenim od imena njegovo dvoje dece.

Njegov pohod trajao je samo oko dva meseca. Dana 13. oktobra 1904. njegovu četu opkolile su osmanske trupe u selu Statista, u oblasti Kostura, i Melas je poginuo u borbi. Imao je trideset četiri godine.

Melasov značaj leži manje u onome što je postigao na terenu, a više u dejstvu njegove smrti. Kada je vest stigla u Atinu, potres je bio ogroman: oficir iz dobre porodice, muž i otac sa sjajnom karijerom pred sobom, dao je život za Makedoniju. Javno mnjenje, do tada neodlučno, odlučno se okrenulo u korist borbe. Mnogi oficiri i dobrovoljci sledili su njegov primer, i narednih godina grčke oružane čete, uz podršku grčkog konzulata u Solunu i lokalnih boraca, postale su prava sila u regionu.

Makedonska borba (Μακεδονικός Αγώνας), otprilike 1904–1908, završila se mladoturskom revolucijom 1908, a nekoliko godina kasnije Balkanski ratovi 1912–1913. doneli su veći deo Makedonije, uključujući Solun, grčkoj državi. Grci su Melasa uvek videli kao prvog mučenika te priče.

Njegova pisma ženi Nataliji, pisana tokom misija, sačuvana su i objavila ih je porodica; ona pokazuju čoveka punog sumnje, nežnosti i odlučnosti. Njegova priča nadahnula je i književnost. Penelopa Delta, koja je poznavala porodice Melas i Dragumis, bila je duboko potresena njegovom smrću; to ju je navelo da piše o Makedoniji, a njen roman Τα μυστικά του βάλτου (Tajne močvare, 1937), čija se radnja odvija tokom Makedonske borbe, i danas čitaju grčka deca.

Pavlos Melas je svuda u severnoj Grčkoj. Selo u kome je poginuo, Statista, preimenovano je 1927. u Μελάς (Melas), i tamo stoji spomenik. U Solunu se čitava opština zove Δήμος Παύλου Μελά, a gradski Muzej Makedonske borbe priča njegovu priču. Ulice, trgovi i škole s njegovim imenom postoje širom Grčke, a njegov kip stoji u nekoliko gradova. Grčki udžbenici pričaju njegovu priču u istoriji ranog dvadesetog veka. Dobar početak je Deltin roman Τα μυστικά του βάλτου, ili jednostavno šetnja nekom od stotina ulica Οδός Παύλου Μελά.

• Rođen je u Marseju u Francuskoj, a ne u Grčkoj.
• Njegovo ratno ime, Mikis Zezas, sastavljeno je od imena sina Mihaila (Mikisa) i ćerke Zoi.
• Njegova žena bila je sestra Jona Dragumisa, jednog od vodećih pisaca i nacionalista tog vremena.
• Selo u kome je poginuo dobilo je njegovo ime 1927.