Život
Aspasija Papatanasiju rođena je u Amfisi 1918. godine i završila je dramsku školu Narodnog pozorišta 1940. Rani poslovi uključivali su trupu Marike Kotopuli. Učestvovala je u ratnom otporu; politički progoni prekidali su pozorišni život. Godine 1952. suosnovala je sa Tzavalasom Karusosom Grčku pozorišnu kompaniju, razvijajući zajedničke oblike rada uz glumu.
Od 1957. do 1966. bila je vodeća glumica i osnivačica Pirejskog pozorišta Dimitrisa Rondirisa. Trupa je grčku tragediju nosila na međunarodne turneje. Njena Elektra dobila je prvu glumačku nagradu na festivalu Teatar nacija 1960. godine. Grčki dramski govor, pokret i ansambl susretali su različitu publiku i pozorišne prostore.
Za vreme vojne diktature živela je u dobrovoljnom izgnanstvu sa bazom u Londonu, učestvujući u opozicionim aktivnostima i evropskim produkcijama. Godine 1975. suosnovala je neprofitnu organizaciju Δεσμοί (Veze), posvećenu pozorišnoj i kulturnoj decentralizaciji kroz turneje i festivale. Kasniji istraživački centar organizovao je glumačke kurseve i seminare. Napisala je Σελίδες μνήμης (Stranice sećanja, 1996) i Γυναικείες μορφές της αρχαίας ελληνικής τραγωδίας (Ženske figure antičke grčke tragedije, 2010). Umrla je u junu 2020. godine.
Dela
Elektra Papatanasiju u predstavama Pirejskog pozorišta 1960. bila je deo Rondirisovog trajnog rada na tragediji. Igrala je kćer suočenu sa porodičnim nasiljem. Decenijama kasnije u Ηλέκτρα (Elektra, 1996) Narodnog pozorišta bila je Klitemnestra, dok je Lidija Koniordu igrala Elektru i režirala. Prevod Jorgosa Himonasa davao je novogrčki tekst. Promena uloge stavlja njen rad na različite strane istog dramskog odnosa.
Izvođenjem Επιτάφιος (Epitaf, 1982) prenela je poemu Janisa Ricosa na televiziju. Stamatis K. Hondrojanis režirao je dramatizaciju sa muzikom Mikisa Teodorakisa. Prvo emitovanje 1. maja 1982. povezalo je majčinu žalost sa fotografijama i novinama o protestima duvanskih radnika u Solunu 1936. Pesnik, reditelj i glumica doprinosili su različitim delovima.
U Η μελανόμορφη Κλυταιμνήστρα (Crnofiguralna Klitemnestra), predstavljenoj u Topos Allou 2005, sastavila je put kroz Eshilovu Orestiju sa Klitemnestrom u središtu. Objasnila je da nagoveštava situacije i crte različitih likova. Usredsređeno izvođenje ističe tumačenje: publika vidi radnju i oblikuje nekoliko mogućih objašnjenja.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Nasleđe Papatanasiju spaja glumu, međunarodne turneje i organizacije koje su pozorište izvodile izvan jedne centralne scene. Njeno objašnjenje nagoveštaja daje novogrčku vežbu. Posle prilagođenog teksta nacrtajte dve kolone: šta vidim i šta pretpostavljam. Opišite osobu sa papirom pored zatvorenih vrata. U prvu upišite vidljivu radnju sa βλέπω ili παρατηρώ, u drugu moguće objašnjenje sa υποθέτω ili ίσως. Dodajte drugo i uporedite. To je vaša scena za vežbu. Razvija precizno opažanje, glagole tumačenja i razliku između dokaza i mogućeg čitanja nečijeg gesta.
Da li ste znali?
- Rođena u Amfisi 1918; umrla u junu 2020. godine.
- Osnivačica i vodeća glumica Pirejskog pozorišta, 1957–1966.
- Suosnovala neprofitnu kulturnu organizaciju Desmoi 1975. godine.
- U Elektri Narodnog pozorišta iz 1996. igrala je Klitemnestru uz Lidiju Koniordu kao Elektru.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Ηλέκτρα — Ηλέκτρα | Elektra — naslovna uloga (predstava) | 1960 |
| Επιτάφιος — τηλεοπτική ερμηνεία | Epitaf — televizijsko izvođenje | 1982 |
| Ηλέκτρα — Κλυταιμνήστρα | Elektra — Klitemnestra (predstava) | 1996 |
| Η μελανόμορφη Κλυταιμνήστρα — παρουσίαση | Crnofiguralna Klitemnestra — kompozicija i izvođenje, prikazivanje 2005. | 2005 |
Stih koji vredi zapamtiti
Εδώ, αναγκαστικά, “υπονοώ” καταστάσεις, δεν τις αφηγούμαι.
Edo, anagkastika, “yponoo” katastaseis, den tis afigoumai.
Ovde nužno „nagoveštavam“ situacije, ne pripovedam ih.
