Margarita Liberaki

Liberaki je rođena u Atini 1919. Odrasla je u Atini između dva rata, kada su porodice još provodile leto u seoskim kućama s velikim vrtovima u selima severno od grada, u svetu koji će nahraniti njenu najpoznatiju knjigu. Studirala je pravo na Atinskom univerzitetu, ali njeno pravo interesovanje bila je književnost, i počela je da piše mlada. Udala se za Jorgosa Karapanosa, i 1946. rodila im se ćerka Margarita, koja će postati spisateljica Margarita Karapanu, autorka knjige Η Κασσάνδρα και ο λύκος (Kasandra i vuk). Brak nije potrajao.

Njen prvi roman, Τα δέντρα (Drveće), izašao je 1945, a drugi, Τα ψάθινα καπέλα (Slamnati šeširi), 1946, kada je imala dvadeset sedam godina. Bio je to trenutni uspeh, a usledio je francuski prevod koji je njeno ime proneo Parizom. Od kraja četrdesetih godina dugo je živela u Francuskoj, između Pariza i Atine. Tamo se sve više okretala pozorištu, pišući drame, nekoliko njih na francuskom, nadahnute grčkim mitom i ritualom. Radila je i za film: sa američkim režiserom Žilom Dasenom napisala je Fedru (1962), modernu verziju antičkog mita s Melinom Merkuri u glavnoj ulozi. Romanu se vratila knjigom Το μυστήριο (Misterija, 1976). Umrla je u Atini 2001.

Τα ψάθινα καπέλα (Slamnati šeširi) prate tri sestre, Mariju, Katerinu i Infantu, kroz tri leta u porodičnoj kući u Kifisiji, koja je u godinama pre rata još bila mesto polja, vrtova i borova severno od Atine. Priču pripoveda Katerina, srednja sestra. Svaka sestra ima svoj temperament i svoj put: jednu privlače ljubav i brak, druga sanja o većem životu, treća čuva svoj ponos i distancu prema mladićima koji se u nju zaljubljuju. Oko njih se kreću odrasli iz porodice, susedi i mladići iz kraja. Ništa dramatično se ne dešava, a dešava se sve: devojke odrastaju, i svako leto ih menja.

Ono što je knjigu učinilo toliko omiljenom bio je njen ton: lagan, čulan, pun sunca, voća, vrućine i mirisa vrta, ali s prikrivenom tugom zbog prolaska vremena. Bio je to jedan od prvih grčkih romana koji je mladim ženama dao njihov sopstveni unutrašnji život, njihove želje i sumnje, bez moralisanja. Ο άλλος Αλέξανδρος (Drugi Aleksandar, 1950), mračniji i eksperimentalniji, priča o podeljenoj porodici i deci koja odrastaju u njenoj senci. Njene kasnije drame okrenule su se mitu i ritualnom pozorištu.

Τα ψάθινα καπέλα nikada nisu prestali da se objavljuju u Grčkoj. Čitaju ih i tinejdžeri i odrasli, adaptirani su za grčku televiziju, a slika tri sestre sa slamnatim šeširima u letnjem vrtu postala je deo grčkog sećanja. Za učenika je to jedan od najboljih prvih romana za čitanje na grčkom: rečenice su jasne, a njegov svet leta, porodice i prve ljubavi traži malo objašnjenja. Kvartovi Kifisije, sa starim vilama i senovitim ulicama, i danas daju predstavu o mestu radnje. I priča o majci i ćerki deo je nasleđa: Margarita Karapanu je i sama postala značajna spisateljica.

• Napisala je Slamnate šešire sa dvadeset sedam godina, odmah posle kraja nemačke okupacije.
• Njena ćerka, Margarita Karapanu, takođe je postala poznata spisateljica.
• Napisala je scenario za Fedru (1962) zajedno sa Žilom Dasenom, mužem Meline Merkuri.
• Nekoliko njenih drama napisano je na francuskom, tokom dugih godina u Parizu.