Život
Anaksagora je rođen oko 500. pre Hrista u Klazomeni, grčkom gradu zapadne obale Male Azije u današnjoj Turskoj. Preselio se u Atinu, gde ga antički izvori smeštaju dvadeset do trideset godina. Tačni datumi su sporni. Veza sa Periklom spajala je filozofiju s političkim i kulturnim svetom grada. Kasnije priče opisuju napuštanje nasledstva radi prirode; slika udubljenog filozofa nije potpuno dokumentovana svakodnevica.
Izvori povezuju odlazak s optužbom za bezbožnost. Sunce kao vreli kamen izazivalo je verske ideje, a Perikle je davao političku težinu slučaju. Datum i pojedinosti su nesigurni: različite priče ne smeju postati jedna sudska priča. Otišao je u Lampsak na Helespontu i umro 428. Kasniji čitaoci poznavali su spise. Platonova Odbrana Sokratova čak prikazuje ideje kao dostupne u jeftinim knjigama. Razmak izgubljenog originala i kasnog svedočanstva pokazuje kako rekonstruišemo njegovo mesto u grčkoj misli.
Dela
Anaksagora je pitao kako nastaju promenljive stvari bez dolaska iz ničega. Odgovor je mešavina: sve sadrži deo svega, ali preovlađujuće određuje izgled. Hrana koja postaje meso, kosa i kost nudila je konkretan problem. To nije moderna teorija hemijskih sastojaka ili atoma; priroda sastojaka ostaje sporna. Početak zamišlja sve zajedno pre izdvajanja vidljivog sveta.
Nous, um ili intelekt, počinje kretanje koje preuređuje mešavinu. Tačan odnos prema materiji ostaje tumačenje. Astronomija je konkretnija: mesec dobija sunčevu svetlost, a pomračenja nastaju zaklanjanjem drugim telom. Neki predlozi bili su pogrešni, ali traženje fizičkih uzroka značilo je mnogo. Izgubljena knjiga tradicionalno se zove O prirodi. Fragmenti duguju mnogo Simplikiju, oko hiljadu godina kasnije. Tabela razlikuje jednu knjigu od učenja i astronomskog doprinosa; nisu četiri nezavisno sačuvane rasprave.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Anaksagora povezuje grčkojezičnu Malu Aziju s klasičnom Atinom. Danas je zamišljeni lik u slikanoj dekoraciji istorijske zgrade atinskog univerziteta, kao sećanje modernih ustanova na antičko istraživanje. Tekst pokazuje i promenu jezika.
U citatu χρήματα znači stvari, danas obično novac. Napišite rečenicu sa πράγματα i opis neba sa ήλιος, σελήνη i φως. Dodajte pitanje sa γιατί. Uporedite šemu pomračenja s objašnjenjem, odvajajući savremenu astronomiju od starih predloga. Kosmologija postaje koristan grčki za posmatranje i pitanja.
Da li ste znali?
- Objašnjavao je mesečevu svetlost kao sunčevu.
- Citati dolaze uglavnom preko mnogo kasnijih pisaca.
- Χρήματα ovde znači stvari, ne posebno novac.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Περὶ φύσεως (συμβατικός τίτλος) | O prirodi: izgubljena knjiga, uobičajeni naslov | 5th century BC |
| Πάντα ἐν παντί (διδασκαλία) | Sve u svemu: učenje | 5th century BC |
| Νοῦς καὶ κίνησις (διδασκαλία) | Nous i kretanje: učenje | 5th century BC |
| Εξήγηση των εκλείψεων (επίτευγμα) | Objašnjenje pomračenja: astronomski doprinos | 5th century BC |
Stih koji vredi zapamtiti
ὁμοῦ πάντα χρήματα ἦν
Na današnjem grčkomΌλα τα πράγματα ήταν μαζί.
homou panta chrēmata ēn
Sve stvari bile su zajedno.
