Tales iz Mileta

Tales je rođen oko 624. godine p. n. e. u Miletu, grčkom gradu na obali Jonije (današnja zapadna Turska), tada najprometnijoj luci grčkog sveta, koja je trgovala sa Egiptom, Lidijom i Crnim morem. Ništa od onoga što je napisao nije sačuvano, ako je uopšte išta napisao, a sve što znamo potiče od kasnijih autora: Herodota vek posle njega, zatim Platona i Aristotela i, mnogo kasnije, sakupljača anegdota Diogena Laertija. Čak su i njegovi datumi rekonstruisani na osnovu jedinog događaja koji se može utvrditi, zatamnjenja Sunca 28. maja 585. p. n. e., koje je, kako se priča, predvideo.

Čini se da je putovao u Egipat, gde je, po verovanju Grka, naučio geometriju od sveštenika, a bio je aktivan i u politici Jonije: Herodot kaže da je savetovao jonskim gradovima da se ujedine u jedno veće u Teosu kako bi se odupreli rastućoj moći Lidije i Persije, savet koji nisu poslušali. U antici je brojan kao prvi među Sedam mudraca, mudrim ljudima rane Grčke, a priče o njemu vuku na dve strane. U jednoj, koju priča Platon, pada u bunar dok gleda u zvezde, a jedna tračka služavka smeje se čoveku koji hoće da zna šta je na nebu, a ne vidi šta mu je pod nogama. U drugoj, koju priča Aristotel, predviđa dobru berbu maslina, zimi jeftino zakupljuje sve prese za ulje u Miletu i na Hiosu i stiče bogatstvo kad dođe berba, da bi dokazao da filozofi mogu biti bogati ako im je do toga. Priča se da je umro u dubokoj starosti, oko 546. p. n. e.

Aristotel naziva Talesa osnivačem prirodne filozofije jer je postavio novu vrstu pitanja: ne koji je bog stvorio svet, nego od čega je svet napravljen. Njegov odgovor bila je voda, ἀρχή (arhe, prvo načelo) svega, možda zato što se činilo da zemlja pluta na njoj, možda zato što je potrebna svakom živom biću. Odgovor je manje važan od samog koraka: jedna jedina prirodna supstanca, otvorena za raspravu, umesto mita. Njegovi naslednici u Miletu, Anaksimandar i Anaksimen, odmah su mu protivrečili, a ta navika neslaganja početak je nauke.

U matematici mu se pripisuju prvi geometrijski dokazi. Θεώρημα του Θαλή (Talesova teorema), koja se uči u grčkim školama, kaže da paralelne prave koje seku dve druge prave dele ih na proporcionalne odsečke; teorema nazvana po njemu u inostranstvu tvrdi da je ugao upisan u polukrug prav ugao. Pomoću ideje proporcije, kako se priča, izmerio je visinu egipatskih piramida upoređujući njihovu senku sa senkom štapa, kao i udaljenost brodova na moru od obale. U astronomiji mu je pripisivano predviđanje zatamnjenja 585. p. n. e., koje je zaustavilo bitku između Liđana i Međana, i to što je pokazao mornarima kako da se upravljaju po Malom medvedu. Koliko je od toga istina, sporno je; nije sporno da je za Grke koji su došli posle njega, od Herodota do Aristotela, Tales bio prvi čovek koji je mislio na ovaj način.

U Grčkoj Tales živi pre svega u učionici. Το θεώρημα του Θαλή je stalna tačka programa matematike u nižoj srednjoj školi, pa se svaki odrasli Grk seća imena i kad zaboravi teoremu, a gimnazijski udžbenik filozofije počinje njime i vodom. Državno takmičenje za učenike koje organizuje Grčko matematičko društvo zove se «Θαλής» i održava se svake jeseni, a kasniji krugovi nose imena Euklida i Arhimeda. Priča o filozofu koji je pao u bunar i danas se priča kao dobroćudna šala o rasejanim naučnicima, a «Θαλής» je uobičajeno lično ime. Sam Milet, sa svojim velikim pozorištem i lukom koju je reka Meandar odavno zatrpala nanosom, može se posetiti kod Didima u Turskoj, nekoliko kilometara u unutrašnjosti od mora koje je nekada obogatilo Talesov grad.

• Nije sačuvan nijedan njegov red; sve što znamo potiče od pisaca koji su živeli jedan do osam vekova kasnije.
• Zatamnjenje koje je, kako se priča, predvideo, 28. maja 585. p. n. e., jedan je od najranijih događaja grčke istorije koji se mogu datirati u dan.
• Prema Aristotelu, jedne zime je pokupovao sve prese za ulje da bi dokazao da filozof može da se obogati ako hoće.
• Najveće školsko takmičenje iz matematike u Grčkoj, koje vodi Grčko matematičko društvo, nosi njegovo ime «Θαλής».