Život
Hadžimihali je odrasla u Atini i išla u školu Hil. Učila je slikarstvo kod Georgiosa Roilosa i Emanuila Joanidisa, razvijajući crtež za dokumentovanje predmeta i ukrasa. Istraživanje je izlazilo iz pojedinačnog umetničkog dela u materijalno okruženje svakodnevice: odeću, tkanine, drvo i organizaciju doma. Putovala je u zajednice, beležila tehnike i skupljala predmete, proučavajući izradu i upotrebu. Dugi boravci među sarakacanskim zajednicama hranili su istraživanje započeto dvadesetih godina.
Rad je obuhvatao javne izložbe i zanatsko obrazovanje. Arhiv ELIA beleži organizaciju zanatske izložbe Liceja Grkinja 1921, izložbe narodne umetnosti na Delfskim svečanostima 1927. i paviljona na Solunskom međunarodnom sajmu 1928. Podržavala je radionice i obuku koji povezuju veštine s proizvodnjom. Sačuvana prepiska pokazuje odnose s kulturnim i obrazovnim ustanovama. Atinska akademija dodelila joj je srebrnu medalju 1956. Umrla je u Atini 1965, ostavljajući publikacije, crteže, zbirke i mrežu ljudi uključenih u proučavanje i održavanje zanata.
Dela
Ελληνική λαϊκή τέχνη: Σκύρος (Grčka narodna umetnost: Skiros, 1925) proučava ostrvsku kuću i ručne predmete, uključujući tkanine, vez i nošnju. Crteži pokazuju odnos oblika i okruženja upotrebe. Muzej Faltaits čuva povezani materijal i beleži njene veze s osnivačima. Υποδείγματα ελληνικής διακοσμητικής (Obrasci grčkog ukrašavanja, 1929) uređuje dekorativne oblike u vizuelni repertoar za poređenje, proučavanje i dalju zanatsku praksu.
Ελληνική λαϊκή τέχνη: Ρουμλούκι, Τρίκερι, Ικαρία (Grčka narodna umetnost: Rumluki, Trikeri, Ikarija, 1931) širi pažnju na različita lokalna okruženja. Opisi povezuju kuću, nošnju i tehniku umesto izdvajanja ukrasa. Σαρακατσάνοι (Sarakatsani), čiji prvi tom izlazi u dva dela 1957, nastaje iz decenija terenskog rada. Ispituje stočarsku pokretljivost, domaći život, društvenu organizaciju i materijalnu kulturu. Tumačenja pripadaju pitanjima njenog doba, posebno vezama unutar grčke tradicije. Detaljni zapisi ostaju korisni i otvaraju nova pitanja o majstorima, regionalnim razlikama i promenama. Za razumevanje stvari važni su ljudi koji su ih pravili i koristili.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Muzej narodne umetnosti i tradicije „Angeliki Hadžimihali“ radi u njenoj kući na Plaki od 1980. Zgrada Aristotelisa Zahosa povezuje arhitektonske i ukrasne tradicije s gradskom kućom između ratova. Zbirka i izložbe otvaraju rečnik materijala, izrade i upotrebe.
Pročitajte prilagođeni tekst i odaberite muzejsku sliku tkanine ili drvenog predmeta. Imenujte ύφασμα, κέντημα ili ξύλο i napišite dve rečenice o materijalu i nameni. Uporedite dva σχέδια i nađite ponovljen oblik. Citat uvodi λαϊκή τέχνη, „narodnu umetnost“. B1 podržava savremene grčke opise; stručne reči mogu se dodavati postepeno.
Da li ste znali?
- Slikarsko obrazovanje pomagalo je beleženje ukrasnih oblika.
- Sarakacansko istraživanje počelo je decenijama pre 1957.
- Kuća na Plaki postala je muzej njenog imena.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Ελληνική λαϊκή τέχνη: Σκύρος | Grčka narodna umetnost: Skiros | 1925 |
| Υποδείγματα ελληνικής διακοσμητικής | Obrasci grčkog ukrašavanja | 1929 |
| Ελληνική λαϊκή τέχνη: Ρουμλούκι, Τρίκερι, Ικαρία | Grčka narodna umetnost: Rumluki, Trikeri, Ikarija | 1931 |
| Σαρακατσάνοι, τόμος Α΄ | Sarakatsani: tom I, delovi I–II | 1957 |
Stih koji vredi zapamtiti
Η λαϊκή μας τέχνη είναι μια από τις γνήσιες εκδηλώσεις της ψυχής του λαού
I laikí mas téchni eínai mia apó tis gnísies ekdilóseis tis psychís tou laoú
Naša narodna umetnost jedan je od autentičnih izraza duše naroda.
