Život
Aspazija je pripadala grčkom jezičkom svetu petog veka pre n. e. Antičko predanje smešta rođenje u Milet, jonski grad Male Azije, a kasniji život u Atinu s Periklom. Tačni datumi rođenja i smrti nisu sigurni. Nije bila atinska građanka; ta razlika oblikovala je opise njenog mesta u gradu. Pouzdan okvir kraći je od mnogih priča.
Svedočanstva dolaze iz tuđih spisa. Komediografi su vezu s Periklom koristili za lične i političke napade. Sokratska tradicija pripisivala joj je razumevanje govora i ljudskih odnosa. Vekovima kasnije Plutarh je spojio razne materijale u Životu Perikla. Udaljenost je važna: zabavna anegdota nije automatski posvedočen događaj. Ne možemo rekonstruisati raspored nastave, dokazati formalnu školu ili svaku optužbu uzeti kao činjenicu. Neujednačeni izvori pokazuju kako su ženska inteligencija i strano poreklo postali teme javnih priča.
Dela
Tabela okuplja antičke prikaze, ne sačuvana Aspazijina dela. U Ἀχαρνεῖς (Aharnjani, 425. pre n. e.) Aristofan je uključuje u namerno komično objašnjenje rata. To svedoči o satiri i političkom neprijateljstvu; preterivanje nije biografija. U Platonovom Μενέξενος (Meneksen), Sokrat je naziva učiteljicom retorike i izgovara govor pripisan njoj unutar dijaloga. To je Platonova književna konstrukcija, ne zapis njenog glasa.
Ksenofontova Ἀπομνημονεύματα (Uspomene) pominju je dok Sokrat raspravlja o istinitoj pohvali i povezivanju ljudi. Plutarhov Περικλῆς (Perikle) čuva druge priče i retorički ugled znatno kasnije. Žanrovi je koriste različito. Citat je Platonov Sokrat koji opisuje njenu veštinu. Učeniku ῥητορική pruža most ka današnjem ρητορική. Razgovor uči da prepoznamo govornika, opisanu osobu i autora scene pre nego što rečenicu prihvatimo kao istorijsko svedočanstvo.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Aspazija uči pažljivom čitanju grčkog. Počnite od Meneksena 235e i savremenog prevoda. Nađite Ἀσπασίαν, uporedite nastavak s Ασπασία. Podvucite retoriku i odredite Sokrata kao govornika. U modernom prikazu označite „Platon predstavlja” ili „Plutarh navodi”: odvajaju tvrdnju od autora. Ponovite s komedijom. Učenje obuhvata reči i gramatiku, ali i razlikovanje glasa lika, piščevih izbora i sopstvenih reči istorijske osobe.
Da li ste znali?
- Nijedan sačuvan tekst nije pouzdano njen.
- Govor pripisan njoj u Meneksenu pripada Platonovom dijalogu.
- Aristofan je pominje u komediji iz 425. pre n. e.
- Plutarh je pisao vekovima posle njenog života.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Ἀχαρνεῖς — Ἀριστοφάνης | Aristofan: Aharnjani (komični prikaz) | 425 BC |
| Μενέξενος — Πλάτων | Platon: Meneksen (književni prikaz) | 4th c. BC |
| Ἀπομνημονεύματα — Ξενοφῶν | Ksenofont: Uspomene (sokratsko sećanje) | 4th c. BC |
| Περικλῆς — Πλούταρχος | Plutarh: Perikle (kasnija biografija) | c. AD 100 |
Stih koji vredi zapamtiti
οὐ πάνυ φαύλη περὶ ῥητορικῆς
Na današnjem grčkomΚαθόλου αδέξια στη ρητορική.
ou pany phaule peri rhetorikes
Nimalo nevešta u retorici.
