Život
Anaksimandar je živeo u Miletu, grčkom gradu na obali Male Azije u današnjoj Turskoj. Uobičajeni datumi, oko 610–546. pre Hrista, zasnovani su na kasnijoj antičkoj hronologiji, ne na savremenim dokumentima. Milet je pripadao trgovačkom svetu Jonije. Putovanja, plovidba i susreti sa susednim kulturama podsticali su pitanja o zemlji i nebu. Antički pisci povezivali su ga sa Talesom i Anaksimenom. Poznati niz učitelja i učenika koristan je, ali nije dokumentovan školski registar.
O svakodnevnom životu zna se malo. Izveštaji ga povezuju sa kartom naseljenog sveta i upotrebom gnomona, uspravnog štapa čija senka pomaže merenju vremena. Ne opravdavaju tvrdnju da je izmislio svaki pripisani instrument. Prozni spis, uobičajeno nazvan O prirodi, nestao je. Aristotel i Teofrast raspravljali su o njegovim idejama; drugi pisci preneli su delove tih rasprava. U šestom veku posle Hrista Simplikije je sačuvao čuveni odlomak o pravdi i vremenu. Taj dugački lanac čitalaca objašnjava i naše znanje i potrebu za oprezom čak kod naizgled jednostavnih biografskih tvrdnji.
Dela
Anaksimandrovo dostignuće jeste način povezivanja pitanja o prirodi. Prema antičkim izveštajima, izvor stvari bio je apeiron, nešto bezgranično ili neodređeno, umesto obične materije poput vode. Naučnici raspravljaju o tačnom značenju; ne treba ga pretvarati u savremeni naučni pojam sa čvrstom definicijom. Fragment govori o stvarima koje jedna drugoj plaćaju kaznu i naknadu prema vremenu. Pravni jezik sugeriše uređenu promenu, ali prvobitni kontekst i tačne granice citata ostaju nesigurni.
I astronomija je bila smela. Zemlja navodno ostaje bez oslonca jer njen središnji položaj ne daje razlog za kretanje u jednom smeru umesto drugom. To nije savremena sferna Zemlja: svedočanstva opisuju cilindar. Vatreni točkovi iza vidljivih nebeskih tela takođe pripadaju njegovom modelu kosmosa. Pripisana karta objedinjavala je naseljene zemlje u jednoj slici. Predlozi su bili spekulativni, često pogrešni. Značajan je pokušaj objašnjenja povezanog sveta prirodnim odnosima i razlozima. Tabela razlikuje izgubljenu knjigu od ideja i dostignuća koje prenose kasniji izvori.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
U Grčkoj se Anaksimandar obično susreće uz Milećane Talesa i Anaksimena. Njihova grčkojezična domovina u Maloj Aziji podseća da je antička kultura prelazila današnje granice. Reči otvaraju savremeni grčki: αρχή znači početak ili načelo, κόσμος svet ili ljude, φύση prirodu ili narav stvari.
Pročitajte grčki tekst, nacrtajte njegovu Zemlju i uporedite je sa savremenom šemom. Dodajte grčke natpise i upotrebite tri reči u svakodnevnim rečenicama. Možete uporediti pitanje porekla sa Aristotelovim prikazom ranih mislilaca. Tako razlika između svedočanstva, rekonstrukcije i današnjeg znanja postaje opipljiva.
Da li ste znali?
- Knjiga je poznata iz fragmenta i kasnijih svedočanstava.
- Granice citata kod Simplikija su sporne.
- Zemlja bez oslonca opisana je kao cilindar.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Περὶ φύσεως (συμβατικός τίτλος) | O prirodi: izgubljeni spis, uobičajeni naslov | 6th century BC |
| Το ἄπειρον ως αρχή | Bezgranično kao izvor: preneto učenje | 6th century BC |
| Η Γη χωρίς στήριγμα | Zemlja bez oslonca: preneto objašnjenje | 6th century BC |
| Χάρτης της οικουμένης (μαρτυρία) | Karta naseljenog sveta: antičko pripisivanje | 6th century BC |
Stih koji vredi zapamtiti
διδόναι γὰρ αὐτὰ δίκην καὶ τίσιν ἀλλήλοις τῆς ἀδικίας κατὰ τὴν τοῦ χρόνου τάξιν
Na današnjem grčkomΓιατί πληρώνουν το ένα στο άλλο ποινή και αποζημίωση για την αδικία, σύμφωνα με την τάξη του χρόνου.
didonai gar auta dikēn kai tisin allēlois tēs adikias kata tēn tou chronou taxin
Jer jedna drugoj plaćaju kaznu i naknadu za nepravdu prema poretku vremena.
