Život
Manu se školovala kod Kule Pracike, a klavir učila s Polikseni Matej. Studije u Parizu i Minhenu proširile su ples, ritmiku i muziku. U Njujorku je upoznala nastavu Marte Grejem, još jedan važan uticaj. Vrativši se radu u Grčkoj, predavala je i stvorila sopstvenu školu. Praksa je povezivala obrazovanje, koreografiju i nastup, s probom kao susretom različitih ideja.
Grčka horeodrama osnovana je kao udruženje januara 1951. Izrasla je iz ranijih saradnji, uključujući Marsiju 1950, s ciljem posebne pozorišne plesne umetnosti iz grčkog kulturnog materijala. Manu je radila s Manosom Hadzidakisom, Mikisom Teodorakisom i umetnicima kao što su Janis Caruhis, Janis Moralis i Nikos Hadzikiriakos-Gikas. Zajedno su oblikovali zvuk, prostor, boju i pokret. Vodila je trupu do smrti 1988, s predstavama u Grčkoj i inostranstvu. Trajna organizacija davala je plesačima ansamblsko iskustvo, kompozitorima i dizajnerima zajedničko okruženje. Istorija obuhvata pojedinačne produkcije i stalni trud održavanja saradničke trupe.
Dela
Marsija, 1950, uz muziku Manosa Hadzidakisa, pripremio je trupu. Prokleta zmija i Šest narodnih slika usledile su 1951. Prva je crpla svet Karagiozisovog teatra senki, druga unosila Hadzidakisovu obradu narodnih melodija u koreografiju. Nova scenska tumačenja spajala su različite prakse oko poznatog materijala. Koreografija, partitura i vizuelni dizajn doprinosili su rezultatu.
Grčki karneval, izveden 1954, razvio je saradnju s Mikisom Teodorakisom. Muzička veza s narodnom tradicijom ušla je u produkciju s koreografijom Manu i oblikovanjem Spirosa Vasilijua. Medeja, 1958, pokazuje trajno interesovanje za antičke dramske teme. Kasnije saradnje širile su repertoar: Nikos Kipurgos čuva njen zapis za En Athinais o slikama i sećanjima Atine. Jezik se kreće između doživljenog i zamišljenog. Arhivski katalog Atinskog univerziteta beleži programe, koreografski materijal, fotografije, kostime i scenografske dokumente. Tragovi otkrivaju kolektivno stvaranje i omogućavaju proučavanje nakon odlaska plesača sa scene.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Doprinos je održavanje trupe u kojoj ples, kompozicija i vizuelna umetnost zajedno oblikuju produkciju. Programi i arhiva čuvaju odnose. Citat potiče iz pisanog programskog zapisa o atinskim sećanjima, koji reprodukuje Nikos Kipurgos.
Pročitajte prilagođeni tekst i pasus ove stranice o Grčkom karnevalu. Razlikujte koreografiju Manu, muziku Teodorakisa i oblikovanje Vasilijua. Opišite doprinose u tri grčke rečenice, povezujući uloge sa συνεργάζομαι i συνδυάζω. Zatim opišite zamišljenu odluku na probi o pokretu, boji ili zvuku. Imena iz digitalizovanih programa nude neobavezno dodatno čitanje. Predstava komunicira plesom; B1 opisuje ovu podržanu aktivnost savremenog grčkog.
Da li ste znali?
- Udruženje je osnovano januara 1951.
- Sarađivala je s kompozitorima i vizuelnim umetnicima.
- Arhiva sadrži programe, nacrte i koreografski materijal.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Μαρσύας — χορογραφία | Marsija — koreografija | 1950 |
| Το καταραμένο φίδι — χορογραφία | Prokleta zmija — koreografija | 1951 |
| Έξι λαϊκές ζωγραφιές — χορογραφία | Šest narodnih slika — koreografija | 1951 |
| Ελληνική Αποκριά — χορογραφία | Grčki karneval — koreografija | 1954 |
| Μήδεια — χορογραφία | Medeja — koreografija | 1958 |
Stih koji vredi zapamtiti
Κάποτε δεν ξέρουμε πού είναι ο μύθος και πού η πραγματικότητα
Kápote den xéroume poú eínai o mýthos kai poú i pragmatikótita
Ponekad ne znamo gde je mit, a gde stvarnost.
