Život
Emanuil Krijaras, čije se ime latinicom piše i Emmanuel, Emmanouil ili Emmanouel Kriaras, rođen je u Pireju 1906. Deo detinjstva proveo je na Milosu, odrastao je u Hanji, a od 1924. do 1929. studirao filologiju na Atinskom univerzitetu. Zatim je radio u Srednjovekovnom arhivu Atinske akademije, najpre kao istraživač, kasnije kao direktor. Doktorat završen 1938. proučavao je izvore Erotokritosa.
Godine 1950. postao je profesor srednjovekovne grčke filologije na Solunskom univerzitetu. Nastava, književna istraživanja i priprema istorijskog rečnika razvijali su se zajedno. Vojna diktatura otpustila ga je sa univerziteta 1968. Nastavio je istraživanje s obučenim timom; prvi tom rečnika izašao je iste godine. Do 1997. pod njegovim rukovodstvom objavljeno je ukupno četrnaest tomova. Potom je projekat prešao u Centar za grčki jezik.
Krijaras je učestvovao i u javnim raspravama o obrazovanju i upotrebi narodnog grčkog jezika. Podržavao je živi jezik u nastavi i monotonski sistem akcenata. Atinska akademija izabrala ga je za dopisnog člana 1980. Studije, rečnici i sećanja pratili su njegovu dugu karijeru do smrti u Solunu 22. avgusta 2014.
Dela
Λεξικό της μεσαιωνικής ελληνικής δημώδους γραμματείας, Rečnik srednjovekovne grčke književnosti na narodnom jeziku, prikuplja reči iz tekstova nastalih između 1100. i 1669. Prvi tom objavljen je 1968. Odrednica otvara različite oblike, značenja i primere s navedenim tekstovima. Čitalac može da ispita gde se neka upotreba javlja i koji dokazi podupiru tumačenje. Ta istorija dokumentovanih upotreba nastala je kolektivnim uredničkim radom.
Krijaras je pripremao i književna izdanja, uključujući kritičko izdanje Πανώρια, Panorije Georgiosa Hortacisa, iz 1975. Uvod, tekstualna čitanja, komentari i rečnik pomažu kasnijim čitaocima da priđu sačuvanom delu drugog autora. Njegov Νέο ελληνικό λεξικό της σύγχρονης δημοτικής γλώσσας, Novi grčki rečnik savremenog narodnog jezika, iz 1995. bavi se savremenim pisanim i govornim jezikom. Μακράς ζωής αγωνίσματα, Borbe dugog života, iz 2009. jeste autobiografsko delo.
Posle prvih četrnaest tomova srednjovekovni rečnik nastavljen je u Centru za grčki jezik. Mrežni sažetak prikazuje zajedno odrednice, skraćenice i izvore. Krijaras čini jezičku istoriju praktičnom: i naizgled poznatoj reči potrebni su vreme, oblik i kontekst pre nego što odredimo značenje.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Otvorite odrednicu λέγω u mrežnom sažetku i pronađite varijante λέγω i λέω. Pronađite αόρ., napišite puno αόριστος, a zatim izaberite primer i zabeležite oznaku izvora. Pored tog istorijskog dokaza uradite zasebnu novogrčku vežbu: napišite jednu rečenicu sa σήμερα λέω i drugu sa χθες είπα. Dodajte svoju poruku i pročitajte obe naglas. Vežbate oblike, gramatičku skraćenicu i promenu vremena, bez prihvatanja svakog srednjovekovnog oblika kao današnjeg govora. Tekst B1 podržava ove korake. Za duži istorijski citat koristite izvor i objašnjenje ili prevod primeren periodu teksta.
Da li ste znali?
- Njegov istorijski rečnik obuhvata tekstove iz perioda 1100–1669.
- Prvih četrnaest tomova izašlo je između 1968. i 1997.
- Atinska akademija izabrala ga je za dopisnog člana 1980.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Λεξικό της μεσαιωνικής ελληνικής δημώδους γραμματείας, τόμος Α΄ | Rečnik srednjovekovne grčke književnosti na narodnom jeziku, tom I | 1968 |
| Γεωργίου Χορτάτση Πανώρια — κριτική έκδοση | Panoria Georgiosa Hortacisa — kritičko izdanje | 1975 |
| Νέο ελληνικό λεξικό της σύγχρονης δημοτικής γλώσσας | Novi grčki rečnik savremenog narodnog jezika | 1995 |
| Μακράς ζωής αγωνίσματα | Borbe dugog života | 2009 |
Stih koji vredi zapamtiti
Η γνώση της γλώσσας δεν έχει όρια.
I gnosi tis glossas den echei oria.
Poznavanje jezika nema granica.
