Život
Aristotel je rođen 384. p. n. e. u Stagiri, maloj jonskoj koloniji na istočnoj obali Halkidikija. Njegov otac Nikomah bio je lekar makedonskog kralja Aminte III, što možda objašnjava i sinovljevo doživotno zanimanje za živa bića i njegove veze s makedonskim dvorom. Rano ostavši siroče, sa sedamnaest godina poslat je u Atinu, u Platonovu Akademiju, i ostao je tamo dvadeset godina kao učenik i nastavnik. Kada je Platon umro 347. p. n. e. i Akademija prešla na njegovog sestrića Speusipa, Aristotel je napustio Atinu.
Naredne godine proveo je u Maloj Aziji i na Lezbosu: u Asosu, na dvoru vladara Hermije, čiju je bratanicu Pitijadu oženio, i u Mitileni, gde je sa svojim učenikom Teofrastom proučavao ribe, ptice i školjke lagune Kaloni. Godine 343. p. n. e. Filip II Makedonski pozvao ga je u Miezu da vaspitava njegovog trinaestogodišnjeg sina Aleksandra; nastava je trajala oko tri godine, a učenik je kasnije svom učitelju slao primerke iz Azije.
Godine 335. p. n. e. Aristotel se vratio u Atinu i otvorio školu u gaju Apolona Likejskog, Likej, gde je predavao šetajući ispod natkrivene kolonade, περίπατος, po kojoj su njegovi sledbenici dobili ime peripatetičari; tamo je sakupio biblioteku, mape i zbirke. Kada je Aleksandar umro 323. p. n. e. i antimakedonsko raspoloženje zahvatilo Atinu, Aristotel je, kao nekada Sokrat, optužen za bezbožništvo i povukao se na majčino imanje u Halkidi na Eubeji, rekavši, kako se priča, da neće dozvoliti Atinjanima da dvaput sagreše protiv filozofije. Tamo je umro 322. p. n. e., u 62. godini.
Dela
Ono što je sačuvano od Aristotela, tridesetak dela, jesu predavanja Likeja, sažeta i neuglađena, koja je oko 60. p. n. e. priredio Andronik sa Rodosa; elegantni dijalozi koje je objavio za života su izgubljeni. Όργανον (Organon, «oruđe») utemeljio je logiku: silogizam, kategorije, pravila valjanog zaključivanja, koja su se predavala nepromenjena sve do XIX veka. Φυσικά (Fizika) i Μετά τα Φυσικά (Metafizika), nazvana tako jednostavno po svom mestu «posle fizičkih spisa» u izdanju, analiziraju promenu, uzrok i biće, sa četiri uzroka, materijom i formom, mogućnošću i stvarnošću i nepokretnim pokretačem; njena prva rečenica, da svi ljudi po prirodi žele da znaju, najslavniji je početak u filozofiji.
Ηθικά Νικομάχεια (Nikomahova etika), posvećena sinu, određuje sreću, ευδαιμονία, kao život delatnosti u skladu s vrlinom, a vrlinu kao sredinu između dve krajnosti: hrabrost između kukavičluka i drskosti. Πολιτικά (Politika) polazi od tvrdnje da je čovek po prirodi političko biće, oslanja se na školsku zbirku od 158 ustava i brani mešovito uređenje srednjeg sloja. Περί Ποιητικής (Poetika) je prva teorija književnosti: tragedija je podražavanje ozbiljne radnje koja putem sažaljenja i straha ostvaruje κάθαρσις takvih osećanja, rečenica o kojoj se od tada raspravlja. Oko njih stoje Ρητορική (Retorika), Περί Ψυχής (O duši) i velika biološka dela, pre svega Περί τα ζώα ιστορίαι (Istorija životinja), koja opisuju oko pet stotina vrsta i čine Aristotela, Darvinovim rečima, učiteljem svih prirodnjaka.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Aristotel je u Grčkoj prisutan kao malo koji antički mislilac. Centralni trg Soluna i njegov univerzitet, Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο, osnovan 1925, nose njegovo ime; selo Stagira na Halkidikiju ima Aristotelov park s funkcionalnim modelima njegovih fizičkih ogleda, a iskopane ruševine antičke Stagire leže kraj mora kod Olimbijade. U Atini je lokalitet Likeja, otkriven 1996. iza Vizantijskog muzeja, otvoren za posetioce od 2014: palestra i obrisi staza na kojima je predavao. Gimnazijalci u završnom razredu čitaju Nikomahovu etiku i Politiku u originalu, a reči koje je skovao svakodnevni su novogrčki: πολιτικόν ζώον, η χρυσή μεσότης, κάθαρση, ενέργεια, κατηγορία, ουσία. UNESCO je 2016. širom sveta obeležio 2400 godina od njegovog rođenja.
Da li ste znali?
- Reč «metafizika» ne znači ništa drugo do «knjige postavljene posle Fizike» u antičkom izdanju njegovih dela.
- Proučavao je morske životinje u laguni Kaloni na Lezbosu i tačno opisao razmnožavanje kosteljke i hobotnice, zapažanja potvrđena tek u XIX veku.
- Njegova škola dobila je ime po svetilištu Apolona Likejskog u kojem se nalazila, a «licej», λύκειο, danas je reč za višu srednju školu u grčkom i mnogim drugim jezicima.
- Ostaci Likeja pronađeni su u centru Atine 1996. prilikom iskopavanja za novi muzej, a lokalitet je otvoren za javnost od 2014.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Όργανον | Organon, logički spisi | c. 350–322 BC |
| Φυσικά | Fizika | c. 350–322 BC |
| Μετά τα Φυσικά | Metafizika | c. 350–322 BC |
| Ηθικά Νικομάχεια | Nikomahova etika | c. 335–322 BC |
| Πολιτικά | Politika | c. 335–322 BC |
| Περί Ποιητικής | Poetika | c. 335–322 BC |
Iz dela
Slike u javnom domenu sa Vikimedijine ostave.
Stih koji vredi zapamtiti
Πάντες ἄνθρωποι τοῦ εἰδέναι ὀρέγονται φύσει.
Na današnjem grčkomΌλοι οι άνθρωποι από τη φύση τους επιθυμούν τη γνώση.
Pantes anthropoi tou eidenai oregontai fysei.
Svi ljudi po prirodi žele da znaju.
Iz originala
Tekst onako kako ga je napisao/la Aristotel, u javnom domenu, uz naš sopstveni prevod.
«Μετὰ τὰ φυσικά»Metafizika
Početak Metafizike: od zadovoljstva koje nam pruža samo gledanje, Aristotel se korak po korak, preko pamćenja i iskustva, uspinje ka veštini i znanju. Njena prva rečenica je ona koja je citirana na ovoj stranici.
Μετὰ τὰ φυσικά Α 1, 980a21–980b29 (c. 350–322 BC), the opening · Tekst u javnom domenu, izvor: perseus.tufts.edu
