Arhimed

Arhimed je rođen oko 287. p. n. e. u Sirakuzi, najbogatijem grčkom gradu na Siciliji, kao sin astronoma po imenu Fidija. Izgleda da je neko vreme proveo u Aleksandriji, naučnoj prestonici tog doba, i celog života se dopisivao sa tamošnjim matematičarima, Kononom sa Samosa, Dositejem i Eratostenom, kojima je slao svoja otkrića u pismima. Bio je rođak, ili bar blizak prijatelj, sirakuškog kralja Hijerona II, a kraljevi praktični problemi – sumnjiva zlatna kruna, džinovski brod, odbrana grada – podstakli su mnoge od čuvenih priča.

Plutarh, koji ga opisuje u životopisu rimskog vojskovođe Marcela, kaže da je Arhimeda zanimala samo čista matematika i da je svoje mašine smatrao nedostojnim sebe, ali upravo su ga te mašine učinile legendom. Kada su Rimljani 214. p. n. e., tokom Drugog punskog rata, opseli Sirakuzu, njegovi katapulti, dizalice i „kandže” koje su podizale brodove iz vode držale su flotu na odstojanju dve godine, tako da su rimski vojnici, kaže Plutarh, bežali čim bi se iznad zidina pojavilo uže ili greda.

Sirakuza je pala 212. p. n. e. Marcel je naredio da se Arhimed poštedi, ali je jedan vojnik zatekao starca zadubljenog u crtež i ubio ga; predanje mu pripisuje poslednje reči „ne kvari mi krugove”. Na njegovom grobu je, po njegovoj želji, uklesana lopta u valjku, otkriće na koje je bio najponosniji. Ciceron je pronašao zapušteni grob izvan Sirakuze 75. p. n. e.

Arhimedove rasprave su sačuvane, i to je prava matematika, a ne anegdote. U delu Περί σφαίρας και κυλίνδρου (O lopti i valjku) dokazao je da lopta ima dve trećine zapremine i površine valjka koji je obuhvata. U Κύκλου μέτρησις (Merenje kruga) smestio je vrednost broja π između 3 10/71 i 3 1/7, crtajući mnogouglove sa 96 stranica unutar i izvan kruga. U Περί επιπέδων ισορροπιών (O ravnoteži ravni) dao je zakon poluge i pojam težišta, a u Περί οχουμένων (O plutajućim telima) načelo koje i danas nosi njegovo ime: na telo potopljeno u tečnost deluje sila potiska jednaka težini istisnute tečnosti.

Ψαμμίτης (Računar peska), upućen kraljevom sinu Gelonu, izmišlja način zapisivanja ogromnih brojeva da bi se prebrojala zrnca peska koja bi ispunila vasionu. Najznamenitiji tekst je Έφοδος (Metod), vekovima izgubljen i pronađen 1906. godine zahvaljujući danskom naučniku Hajbergu, ispod molitvi srednjovekovnog pergamenta u Carigradu: tu Arhimed objašnjava kako je svoje rezultate najpre naslućivao zamišljajući figure u ravnoteži na poluzi. Pronalasci – zavrtanj za podizanje vode koji se i danas zove Arhimedov zavrtanj, ratne mašine i zapaljiva ogledala iz kasnije legende – poznati su nam samo preko drugih pisaca, kao i priča o „Eureki” koju pripoveda Vitruvije: upitan da li je Hijeronova kruna od čistog zlata, primetio je u kadi da njegovo telo istiskuje vodu, i dobio odgovor.

Svaki grčki učenik sreće Arhimeda dvaput: na matematici, uz krug i π, i na fizici, gde «η αρχή του Αρχιμήδη» (Arhimedov zakon) objašnjava zašto brodovi plutaju, a zakon poluge se predaje uz njegovo hvalisanje da će pomeriti Zemlju. Uzvik «Εύρηκα!» koristi se na grčkom, kao i u većini jezika, kad god neko reši problem, a «μη μου τους κύκλους τάραττε» sa osmehom citira svako ko želi da ga ostave na miru. Arhimedov palimpsest, kupljen na aukciji 1998. i pročitan pomoću rendgenskih zraka u Baltimoru, objavljen je na internetu. U Sirakuzi turista može da poseti Tecnoparco Archimede, sa ispravnim modelima njegovih mašina; u Grčkoj ulice i škole nose njegovo ime, a istraživački centar „Arhimed” u Atini odaje mu počast u oblasti nauke.

• Arhimedov palimpsest, prepis njegovih dela iz X veka, sastrugan i prepisan molitvama u XIII veku, prodat je kod Christie's 1998. za dva miliona dolara i dešifrovan rendgenskim snimanjem.
• Njegova procena broja π, između 3 10/71 i 3 1/7, bila je nekoliko vekova najtačnija na svetu.
• Plutarh kaže da je bio toliko zaokupljen geometrijom da je crtao figure u pepelu ognjišta i na sopstvenoj uljem namazanoj koži posle kupanja.
• Ciceron je pronašao njegov zaboravljeni grob kod Sirakuze 75. p. n. e. tražeći loptu i valjak uklesane na njemu.