Život
Папалукас је студирао на атинској Ликовној академији, затим у Паризу 1917–1921. Упознао је модерно сликарство и постимпресионистичке приступе боји и облику. Вратио се као ратни сликар током малоазијског похода. Радови су изложени у Запиону 1922; велики део те продукције касније је изгубљен у разарању Смирне.
Боравак на Атосу 1923–1924. био је пресудан. Сликао је пределе, манастире и пристаништа, проучавајући византијске фреске, иконе и рукописе. Ти сусрети обликовали су лични језик. Осликао је катедралу Евангелистрију у Амфиси 1927–1932. Настава и јавни послови проширили су утицај: цртање на Техничком универзитету 1943–1951, професура сликарства на Академији 1956. Са Стратисом Дукасом, Никосом Хаџикиријакосом-Гикасом, Димитрисом Пикионисом и Сократисом Карантиносом сарађивао је у часопису То Трито Мати 1935–1937. Повезао је посматрање грчких места са међународним развојем уметности.
Dela
Гостинска соба Лавре, 1924, припада атоском раздобљу. Дечак са трегерима, који Национална галерија датира у 1925, уводи људску фигуру у истраживање боје и структуре. Евангелистрија у Амфиси, 1927–1932, преноси сусрет са Византијом у велики архитектонски простор. Цртежи и студије припремали су однос појединачних слика и црквене унутрашњости.
Куће у Кипријадису, 1938, и Предео Делфа, 1945, показују трајно занимање за насељене пределе. Зграде, падине и биљке постају односи облика и боја. Ваза са цвећем (тамне боје), 1956, преноси пажњу на мртву природу. Скроман мотив може захтевати сложену композицију. Изјава о материјалним средствима усмерава на боју, линију и организацију. Поређење суседних тонова, праћење потеза и присуства предмета чине поглед активним. Дело обухвата штафелајско сликарство и монументалну црквену декорацију.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Папалукас је обликовао грчко сликарство XX века повезујући византијску традицију и модерно истраживање боје. Ретроспектива Националне галерије 1976. представила га је новој публици. Грчки музејски текстови и кратка изјава нуде речи за посматрање.
Направите два плава узорка на свом папиру и додајте белу другом. Употребите «Το δεύτερο μπλε είναι πιο φωτεινό από το πρώτο». Потом изаберите топлу и хладну боју и опишите их на грчком. θερμός и ψυχρός означавају односе боја, не измерену температуру. Б1 се односи на ово вођено новогрчко поређење, придеве, сликарске глаголе и образложење личног избора.
Da li ste znali?
- Проучавао је византијску уметност на Атосу 1923–1924.
- Осликао је Евангелистрију у Амфиси 1927–1932.
- Национална галерија приредила је ретроспективу 1976.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Αρχονταρίκι Λαύρας Αγ. Όρους | Гостинска соба манастира Лавра на Атосу | 1924 |
| Αγόρι με τιράντες | Дечак са трегерима | 1925 |
| Ευαγγελίστρια Άμφισσας — τοιχογράφηση | Евангелистрија, Амфиса — осликавање цркве | 1927–1932 |
| Σπίτια στου Κυπριάδη | Куће у Кипријадису | 1938 |
| Τοπίο Δελφών | Предео Делфа | 1945 |
| Βάζο με λουλούδια (σκούρα χρώματα) | Ваза са цвећем (тамне боје) | 1956 |
Stih koji vredi zapamtiti
η ζωγραφική πρέπει να συγκινεί με τα υλικά της μέσα και όχι με το θέμα
i zografikí prépei na sygkiní me ta yliká tis mésa kai óchi me to théma
Сликарство треба да узбуђује својим материјалним средствима, а не темом.
