Život
Eleni je odrasla u porodici zainteresovanoj za umetnost. Otac, pomorski kapetan Joanis Bukuris, podržavao je crtanje i bio povezan s ranim atinskim pozorištem. Učila je kod Italijana Rafaela Čekolija i 1848. otišla na dalje studije u Italiju. Zapisi o školovanju navode muško ime Hrisinis Bukuris i mušku odeću kao način pristupa prostorima zatvorenim ženama. Studije i putovanja upoznali su je s italijanskim akademskim slikarstvom, renesansom i kopiranjem starih majstora.
U Italiji se udala za Frančeska Saverija Altamuru. Sinovi Joanis i Aleksandros postali su takođe slikari; Nacionalna galerija beleži prve Joanisove lekcije kod majke. Vrativši se u Atinu krajem 1850-ih, radila je kao slikarka i nastavnica. Arhiv Arsakeia potvrđuje imenovanje umesto Dionisiosa Cokosa u zapisniku od 15. septembra 1862. Dokument je postavlja u profesionalno umetničko obrazovanje. Kasnije je živela na Specesu i tamo umrla 1900. Većina izvora daje rođenje 1821, nadgrobni natpis 1824. Karijera povezuje ostrvo, italijansko školovanje i umetničko obrazovanje žena u novoj grčkoj državi.
Dela
Αυτοπροσωπογραφία (Autoportret), datiran oko 1850. u studiji Dore Markatu, prikazuje slikarku za štafelajem. Tamna odeća, paleta i usredsređena kompozicija predstavljaju je kroz stvaranje. Slika se može čitati kao iskaz profesionalnog identiteta, a ne samo sličnost. Απελπισία (Očajanje), obično datirano oko 1850–1852, daje apstraktnom osećanju oblik odevene ženske figure. Kontrolisana kompozicija i izražajna poza spajaju akademsko obrazovanje s romantičnim zanimanjem za emocije.
Italijanski studijski albumi čuvali su kopije renesansnih slikara i arhitektonske crteže. Pokazuju strpljivo gledanje, beleženje i učenje od starije umetnosti. Nastava u Arsakeiu prenosila je tu praksu učenicama. Ostao je samo deo opusa; slike i crteži zaslužuju pažnju kao dela. Porodična izložba Altamura u Muzeju Benaki 2011. povezala ih je sa Saverijem, Joanisom i Aleksandrosom. Roman Galanaki iz 1998. daje slikarki zamišljen unutrašnji glas; monolozi su književna konstrukcija. Slika, arhivsko imenovanje i romaneskna scena odgovaraju na različita pitanja.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Njeno kulturno prisustvo održavaju istorija umetnosti, istorija obrazovanja i poznati roman Galanaki. Izložba Benaki i katalog postavili su umetnost i uz radove rođaka. Citat ovde potiče od Galanaki o Eleni u školskom razgovoru, ne od slikarke.
Pogledajte autoportret i pronađite πορτρέτο, καβαλέτο i παλέτα uz prilagođeni tekst. Napišite dve rečenice sa κρατά i σκούρο, zatim nađite φως i σκιά. Razdvojite vidljivo od zamišljenih osećanja. Na kraju odredite tvrdnju kao vidljiv detalj, istorijski dokument ili fikciju. B1 povezuje slikarski rečnik i pažljivo čitanje savremenog grčkog.
Da li ste znali?
- Arhiv Arsakeia beleži imenovanje 15. septembra 1862.
- Joanis Altamuras prvo je učio od majke.
- Eleni, ili Niko je roman, ne slikarkina autobiografija.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Λευκώματα σπουδών στην Ιταλία | Italijanski studijski albumi: crteži i kopije | c. 1848–1857 |
| Αυτοπροσωπογραφία | Autoportret: ulje | c. 1850 |
| Απελπισία | Očajanje: ulje | c. 1850–1852 |
| Διορισμός στο Αρσάκειο | Imenovanje za nastavu u Arsakeiu | 1862 |
Stih koji vredi zapamtiti
Η Ελένη αποτελεί ένα συγκινητικό παράδειγμα.
I Eléni apoteleí éna sygkinitikó parádeigma.
Eleni predstavlja dirljiv primer.
