Život
Katerina Angelaki-Ruk rođena je u Atini 1939. godine. Studirala je u Grčkoj, južnoj Francuskoj i Ženevi, gde je završila školu za pisane i usmene prevodioce. Njeni jezici obuhvatali su engleski, francuski i ruski. To obrazovanje podržalo je karijeru u kojoj su grčka poezija i prenošenje drugih pesnika na grčki ostali blisko povezani.
Prva objavljena pesma, Μοναξιά (Samoća), izašla je u Καινούργια Εποχή (Novo doba) 1956, uz podsticaj Nikosa Kazancakisa. Zbirke su sledile od ranih šezdesetih. Tokom narednih decenija razvila je glas usmeren na telesno iskustvo: ljubav, pamćenje i starenje postaju pitanja koja telo živi. Atina i Egina bile su važna mesta rada; čitanja i predavanja vodila su je na strane univerzitete.
Prevodila je Dilana Tomasa, Andreja Voznesenskog, Vladimira Majakovskog i Šejmusa Hinija. Njene pesme takođe su se širile prevodima i međunarodnim antologijama. Οι μνηστήρες (Prosci, 1984) dobili su drugu Državnu nagradu za poeziju 1985. Druga priznanja uključivala su nagradu Uranis Atinske akademije 2000. i Veliku književnu nagradu 2014. za ukupni doprinos. Umrla je 21. januara 2020. ERT čuva intervjue i čitanja u kojima je slušamo kako na grčkom govori o poeziji.
Dela
Angelaki-Ruk često polazi od telesnog iskustva umesto daleke apstraktne ideje. Ο τζίτζικας (Cikada), u zvaničnoj školskoj antologiji, daje glas insektu. Pesma, letnja vrelina i olakšanje svežeg povetarca povezuju stvaranje sa potrebom za životom. Razlika između toga kako glas čuje sebe i kako ga čuju drugi postavlja suptilno pitanje umetničkog izraza.
Τα σκόρπια χαρτιά της Πηνελόπης (Penelopini rasuti papiri, 1977) uvodi mitsku ženu u savremeni pesnički govor. Njena perspektiva daje čekanju i odsustvu sopstveni glas. Οι μνηστήρες (Prosci, 1984) nastavljaju razgovor želje, iskustva i nasleđenih priča. Novogrčke pesme daju poznatim mitološkim imenima nove okvire i pitanja.
Η ύλη μόνη (Sama materija, 2001) i Η ανορεξία της ύπαρξης (Anoreksija postojanja, 2011) stavljaju materijalni život i postojanje u naslove. Της μοναξιάς διπρόσωποι μονόλογοι (Dvoliki monolozi samoće, 2016) razvijaju dijalog u prividnoj samoći. Godine 2018. uporedila je nadahnuće sa ulaskom u sobu gde stolica, zid ili brava mogu postati početak. Pisanje obnavlja pažnju prema poznatom.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Angelaki-Ruk ostaje dostupna kroz školske antologije, prevode i ERT razgovore. Počnite od prilagođenog teksta i izaberite šolju ili čašu. Opišite boju sa βλέπω, dodirnite površinu i kažite da li je glatka ili hrapava; primetite i zvuk. Napišite tri svoje novogrčke rečenice zasnovane na različitim čulima. Uporedite predmet pre i posle dodavanja hladne vode: kako se menja opis svežine? Zadatak povezuje njeno nadahnuće sobom i predmetima sa telesnom pažnjom Cikade. B1 tekst podržava opise; cela pesma traži pomoć za slike i perspektivu govornika.
Da li ste znali?
- Prva objavljena pesma Samoća izašla je 1956. godine.
- Školovala se za pisanog i usmenog prevodioca sa engleskim, francuskim i ruskim.
- Prosci su izašli 1984. i dobili drugu državnu nagradu za poeziju 1985. godine.
- ERT je s njom snimio televizijski razgovor na grčkom 2003. godine.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Τα σκόρπια χαρτιά της Πηνελόπης | Penelopini rasuti papiri | 1977 |
| Οι μνηστήρες | Prosci | 1984 |
| Η ύλη μόνη | Sama materija | 2001 |
| Η ανορεξία της ύπαρξης | Anoreksija postojanja | 2011 |
| Της μοναξιάς διπρόσωποι μονόλογοι | Dvoliki monolozi samoće | 2016 |
Stih koji vredi zapamtiti
Την έμπνευση εγώ την αισθάνομαι σα να μπαίνω σε ένα δωμάτιο.
Tin empnefsi ego tin aisthanomai sa na baino se ena domatio.
Nadahnuće osećam kao da ulazim u sobu.
