Život
Hipokrat je rođen na Kosu, ostrvu kod obale Male Azije, oko 460. p. n. e., u rodu Asklepijada, porodici lekara koja je svoje poreklo izvodila od boga iscelitelja Asklepija. Medicinu je učio od oca Heraklida i potom je i sam predavao, primajući, kako se priča, uz plaćanje i učenike izvan porodice, što je bila novina. Platon, koji je pisao još za njegovog života, pominje „Hipokrata sa Kosa, Asklepijada” kao očigledan primer slavnog lekara, a Aristotel ga naziva „velikim Hipokratom”; ta dva pomena su gotovo sve što pouzdano znamo.
Kasniji životopisi, napisani vekovima posle njegove smrti, dopunjuju ostatak: da je mnogo putovao po Trakiji, Tesaliji, Makedoniji i ostrvima, lečeći bolesnike i podučavajući; da je odbio poziv persijskog kralja; da je pozvan u Atinu za vreme kuge; da je predavao pod jednim platanom u gradu Kosu. Deo toga je legenda. Sigurno je da je veliki deo života proveo na kopnu i umro u Larisi, u Tesaliji, u dubokoj starosti, oko 370. p. n. e.
Na grčkom se zove Ιπποκράτης, na engleskom Hippocrates, na francuskom Hippocrate, na srpskom Hipokrat. Asklepijevo svetilište na Kosu, Asklepijon, kroz čije ruševine posetioci danas šetaju, sagrađeno je posle njegove smrti, u IV i III veku p. n. e., delimično njemu u čast.
Dela
Šezdesetak medicinskih rasprava na jonskom dijalektu sačuvano je pod njegovim imenom – Hipokratov zbornik. Naučnici se slažu da ih je pisalo nekoliko autora iz njegove škole tokom više od jednog veka, i niko ne može da kaže koje su, ako ih uopšte ima, delo samog Hipokrata. Spaja ih metod. «Περί ιερής νούσου» (O svetoj bolesti) tvrdi da epilepsija nije ništa božanskija od bilo koje druge bolesti i da ima uzrok u telu. «Περί αέρων, υδάτων, τόπων» (O vazduhu, vodama i mestima) povezuje bolest sa klimom, vodom i godišnjim dobom, što je početak medicine životne sredine. Sedam knjiga «Επιδημίαι» (Epidemije) beleži pojedinačne bolesnike iz dana u dan, uz poštenu napomenu da su mnogi od njih umrli.
«Προγνωστικόν» (Prognostika) uči lekara da čita znake tela i predviđa tok bolesti; mršavo, zašiljeno lice umirućeg i danas se zove Hipokratovo lice. Teorija da je zdravlje ravnoteža četiri telesna soka – krvi, sluzi, žute i crne žuči – potiče iz ove škole i vladala je evropskom medicinom dve hiljade godina. «Αφορισμοί» (Aforizmi) sakupljaju kratka pravila za praksu, počev od čuvenog „život je kratak, umetnost duga”.
A tu je i «Όρκος» (Zakletva): mladi lekar se kune Apolonom i Asklepijem da će poštovati svog učitelja, da će lečenje primenjivati na korist bolesnih, da nikome neće dati smrtonosno sredstvo i da će čuvati u tajnosti ono što vidi u kućama pacijenata. Rečenica „pomoći, ili bar ne naškoditi” stoji u Epidemijama; Zakletva kaže isto svojim rečima.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
U Grčkoj diplomci medicine i danas polažu Hipokratovu zakletvu u savremenom obliku, a njen prvi red, «Ὄμνυμι Ἀπόλλωνα ἰητρόν», jedan je od retkih odlomaka starogrčkog koje većina ljudi prepoznaje. Na Kosu učenik može da sedne pod Hipokratov platan (Πλάτανος του Ιπποκράτη) na glavnom trgu grada – drvo koje je zapravo staro tek nekoliko vekova, ali stoji tamo gde predanje smešta njegovo podučavanje – a zatim da se popne do Asklepijona sa njegove tri terase iznad mora. Kos ima Međunarodnu Hipokratovu fondaciju i Hipokratov muzej, a u gradu stoji njegova statua. Svaki grčki grad ima ulicu Ιπποκράτους, a izraz ιπποκρατικός όρκος koristi se daleko izvan medicine za svako svečano profesionalno obećanje. Tekst za čitanje nivoa C1 na sajtu o Asklepiju pripoveda mit koji stoji iza njegovog roda.
Da li ste znali?
- Platon pominje Hipokrata dvaput, u Protagori i u Fedru, što ga čini jednom od retkih ličnosti svog vremena koje je posvedočio savremenik.
- Od šezdesetak hipokratovskih rasprava verovatno se ni za jednu ne može dokazati da je delo samog Hipokrata; one su delo njegove škole tokom više od sto godina.
- Izvorna Zakletva zabranjuje lekaru da koristi nož i hirurgiju prepušta „onima koji se bave tim zanatom”, a polaže se u ime Apolona, Asklepija, Higijeje i Panakeje.
- Savremene reči „kriza”, „hroničan”, „dijagnoza” i „epidemija” sve su starogrčki medicinski termini koji se nalaze u hipokratovskim spisima.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Όρκος | Hipokratova zakletva | c. 400 BC |
| Περί ιερής νούσου | O svetoj bolesti | c. 400 BC |
| Περί αέρων, υδάτων, τόπων | O vazduhu, vodama i mestima | c. 400 BC |
| Επιδημίαι | Epidemije | 5th–4th c. BC |
| Προγνωστικόν | Prognostika | c. 400 BC |
| Αφορισμοί | Aforizmi | c. 400 BC |
Iz dela
Slike u javnom domenu sa Vikimedijine ostave.
Stih koji vredi zapamtiti
Ὁ βίος βραχύς, ἡ δὲ τέχνη μακρή, ὁ δὲ καιρὸς ὀξύς, ἡ δὲ πεῖρα σφαλερή, ἡ δὲ κρίσις χαλεπή.
Na današnjem grčkomΗ ζωή είναι σύντομη, η τέχνη μακριά, η ευκαιρία φευγαλέα, η πείρα απατηλή, η κρίση δύσκολη.
O vios vrachys, i de techni makri, o de kairos oxys, i de peira sfaleri, i de krisis chalepi.
Život je kratak, umetnost duga, prilika prolazna, iskustvo varljivo, sud težak.
Iz originala
Tekst onako kako ga je napisao/la Hipokrat, u javnom domenu, uz naš sopstveni prevod.
«Ἱπποκράτειος Ὅρκος»Hipokratova zakletva
Druga polovina Zakletve, posle obaveza prema učitelju: ovde stoje obećanja koja svaki student medicine i danas prepoznaje, ne naškoditi, ne davati otrov, poštovati dom bolesnika i čuvati u tajnosti ono što se vidi, zapečaćena blagoslovom i kletvom.
Ὅρκος (c. 400 BC), second half: from the pledge on treatment to the closing prayer · Tekst u javnom domenu, izvor: el.wikisource.org
