Marija Jordanidu

Marija Jordanidu rođena je u Carigradu (Istanbulu) 1897. godine, u velikoj grčkoj zajednici grada, među Ρωμιοί Polisa. Roditelji su joj često bili odsutni, pa je veliki deo detinjstva provela sa bakom Loksandrom, snažnom i živahnom ženom koja je vodila domaćinstvo na stari način. Svet te kuće, sa njenom kuhinjom, praznicima, komšijama i strahovima, pratio je Mariju čitavog života.

Godine 1914, sa sedamnaest godina, otišla je na odmor u Batumi na Kavkazu, tada deo Ruskog carstva, i tamo su je zatekli najpre Prvi svetski rat, a zatim Ruska revolucija, koji su je zadržali oko pet godina; kasnije je od tih godina napravila knjigu. Posle izvesnog vremena u Carigradu i Aleksandriji, 1923. se udala za učitelja Jordanisa Jordanidisa i nastanila se u Atini, gde je dugo radila, u sovjetskoj ambasadi i kao nastavnica stranih jezika, i preživela teške decenije Okupacije i Građanskog rata. Oni koji su je poznavali pamtili su nezavisan duh i oštar smisao za humor.

Tek posle šezdesete počela je da piše. Λωξάντρα je izašla 1963. i odmah postigla trajan uspeh. Ohrabrena, pisala je još više od dvadeset godina, a njene knjige postale su svojevrsna porodična istorija Grka XX veka. Umrla je u Atini u novembru 1989, u devedesetim godinama.

Λωξάντρα (Loksandra, 1963) je priča o njenoj baki, imućnoj grčkoj domaćici iz Carigrada s kraja XIX veka. Loksandra kuva ogromne obroke, slavi svaki imendan i svaki crkveni praznik, veruje u urokljive oči, hrani sve i sa svima se svađa, i živi rame uz rame sa turskim, jermenskim i jevrejskim komšijama. Kroz nju roman prikazuje čitav izgubljeni svet: pijace i Bosfor, uskršnje i božićne običaje, recepte, pesme i poslovice. Ispričan je s humorom i nežnošću, ali i sa osećanjem gubitka, jer svet koji opisuje je nestao: grčka zajednica Istanbula, nekada ogromna, danas broji tek nekoliko hiljada ljudi.

Njena sledeća knjiga, Διακοπές στον Καύκασο (Odmor na Kavkazu, 1965), zasnovana je na njenoj mladosti: devojka iz Carigrada kreće na putovanje na Kavkaz koje je trebalo da bude kratko i godinama ostaje zarobljena ratom i revolucijom. Σαν τα τρελά πουλιά (Kao lude ptice, 1978) prati istu junakinju u Atini između dva rata i kroz političke oluje narednih decenija.

Stil Jordanidu je jednostavan, usmeni i pun carigradskog grčkog, sa njegovim posebnim rečima i izrazima. Ona ne analizira; ona pripoveda, kao što baka priča priče za stolom. Upravo zato su je čitaoci zavoleli.

Λωξάντρα je preštampana desetine puta i i dalje je jedan od najpopularnijih grčkih romana; mnoge grčke porodice imaju primerak, a njeni recepti i običaji često se navode. Godine 1980. grčki državni javni servis ERT ekranizovao je knjigu kao televizijsku seriju, sa Beti Valasi u ulozi Loksandre, i junakinja je postala poznata u svakom domu. Za Grke čije porodice potiču iz Carigrada, to je knjiga sećanja. Imendani, urokljive oči, kuvanje tokom Velike nedelje: mnogi učenici prvi put upoznaju ove običaje upravo kroz Loksandru. To je dobar prvi grčki roman za čitanje, zajedno sa romanom Ματωμένα χώματα (Okrvavljena zemlja) Dido Sotiriu.

• Svoju prvu knjigu, Loksandru, objavila je 1963, u šezdeset šestoj godini.
• Junakinja Loksandre je njena rođena baka.
• Kao mlada žena ostala je zarobljena na Kavkazu zbog Prvog svetskog rata i Ruske revolucije.
• Pisala je skoro do devedesete i doživela više od devedeset godina.