Život
Soti Trijandafilu rođena je u Atini 1957. i studirala u Atini, Parizu, Njujorku i Londonu. Javni rad spaja prozu, istoriju SAD, prevođenje sa četiri jezika i štampu. Ti oblici pisanja različito se odnose prema dokazima, publici i glasu. U romanima grčki prenosi priču daleko od Grčke, ostajući povezan sa grčkim čitaocima.
Objavljuje romane, novele, pripovetke i eseje, kao i knjige za decu i mlade. Raspon ide od istorijske proze do filozofskih razgovora i upoznavanja mladih sa starim Grcima. U intervjuu iz 2013. povezala je svaku novu temu sa izborom jezika i stila. Glas pripovedača pripada obliku pojedinačne knjige, ne samo nepromenljivom autorskom maniru.
Το τέλος του κόσμου σε αγγλικό κήπο, „Kraj sveta u engleskom vrtu“, objavljen 2017, dobio je Državnu nagradu za roman 2018, saopštenu 2019. Kasniji Το τυφλό γουρούνι στη Δεύτερη οδό, „Slepa svinja u Drugoj aveniji“ (2025), nastavlja interesovanje za američku istoriju i izmišljene porodične priče.
Dela
Το εργοστάσιο των μολυβιών, „Fabrika olovaka“ (2000), ide od Kaira 1866. do Atine 1940, spajajući tehnički rad, revoluciju i lične ambicije. Kasnije je preradila ovaj istorijski roman. Για την αγάπη της γεωμετρίας, „Za ljubav geometrije“ (2011), prati Anatoli Bocari u Atini i povezuje mladi matematički um sa pritiscima okoline.
Πιτσιμπούργκο, „Pitsiburgo“ (2006), bira manji oblik: pisma Demostena iz Pitsburga i Elengo sa Hiosa oko Prvog svetskog rata. Razdvojenost ispunjava prepisku željom, čekanjem i teškim migracionim obećanjima. To su izmišljeni glasovi oblikovani za istorijsko okruženje.
Το τέλος του κόσμου σε αγγλικό κήπο (Kraj sveta u engleskom vrtu) (2017) okreće se engleskom građanskom ratu kroz krojača i vojnika čiju priču kazuje drugi izmišljeni pripovedač. Το τυφλό γουρούνι στη Δεύτερη οδό (Slepa svinja u Drugoj aveniji) (2025) vraća se američkoj emigraciji, porodici i političkim opredeljenjima. Uz promene razmere, mesta i glasa pripovedni jezik postaje deo razumevanja istorijskog sveta.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Trijandafilu povezuje grčku prozu sa međunarodnim istorijama i pokazuje kako izabrani glas oblikuje priču. Πιτσιμπούργκο započinje svakodnevnu prepisku. Poslušajte prilagođeni tekst i napišite kratko pitanje o knjizi. Prvo se obratite prijatelju sa Γεια σου i σου γράφω, zatim ljubazno jednoj osobi sa Καλημέρα σας i σας γράφω. Po potrebi promenite μπορείς u μπορείτε, zadržavajući jasan zahtev. Uporedite naglas i objasnite primaoce. To su vaše današnje poruke, ne prepisana pisma. Vežba razvija primaoca, pozdrav i dosledno obraćanje, ne pretvarajući istorijski glas u gotov savremeni obrazac.
Da li ste znali?
- Pitsiburgo je prvi put izašao 2006; 2023. je novo izdanje.
- Fabrika olovaka prvi put je objavljena 2000. godine.
- Nagrada za roman 2018. za knjigu iz 2017. saopštena je 2019. godine.
- Slepa svinja u Drugoj aveniji objavljena je u aprilu 2025.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Το εργοστάσιο των μολυβιών | Fabrika olovaka | 2000 |
| Πιτσιμπούργκο | Pitsiburgo | 2006 |
| Για την αγάπη της γεωμετρίας | Za ljubav geometrije | 2011 |
| Το τέλος του κόσμου σε αγγλικό κήπο | Kraj sveta u engleskom vrtu | 2017 |
| Το τυφλό γουρούνι στη Δεύτερη οδό | Slepa svinja u Drugoj aveniji | 2025 |
Stih koji vredi zapamtiti
Και κάθε θέμα αντιστοιχεί σ’ έναν τρόπο γραφής, σε μια επιλογή γλώσσας και ύφους.
Kai kathe thema antistoichei s’ enan tropo grafis, se mia epilogi glossas kai yfous.
I svakoj temi odgovara način pisanja, izbor jezika i stila.
