Život
Ana Sinodinu rođena je u Lutrakiju 1927. godine i završila je dramsku školu Narodnog pozorišta 1950. Među prvim profesionalnim poslovima bio je rad u trupi Marike Kotopuli. Godine 1954. dobila je ugovor u Narodnom pozorištu, ansamblu u kojem su gluma, prevod, pokret i muzika oblikovali izvođenje klasične drame.
Godine 1955. igrala je Poliksenu u Euripidovoj Εκάβη (Hekaba) na otvaranju festivala u Epidauru. Katina Paksinu igrala je Hekabu, a režirao je Aleksis Minotis. Sledeće godine Sinodinu je preuzela naslovnu ulogu u Sofoklovoj Αντιγόνη (Antigona), ponovo kod Minotisa. Bile su to moderne postavke koje su grčkim prevodima prenosile antičke sukobe savremenoj publici. Repertoar je obuhvatao i komediju i novije grčke i strane tekstove.
Godine 1964. osnovala je Ελληνική Σκηνή (Grčka scena). Trupa je 1965. otvorila pozorište Likavitos, projekat razvijan sa arhitektom Takisom Zenetosom i Grčkom nacionalnom turističkom organizacijom. Cenzura vojne diktature prekinula je poduhvat 1967. Sinodinu se vratila na scenu 1972. i nastavila da igra; 1991. bila je Hekaba u Τρωάδες (Trojanke). Umrla je 2016, ostavivši karijeru koja je spajala tumačenje uloga i stvaranje pozorišnog prostora.
Dela
Uloge Sinodinu otkrivaju različite dramske pritiske. Kao Poliksena u Εκάβη (Hekaba, 1955) tumačila je mladu ženu pred žrtvovanjem, u predstavi sa Katinom Paksinu u naslovnoj ulozi. U Αντιγόνη (Antigona, 1956) bila je u središtu sukoba vlasti i obaveze. Grčki prevod Janisa Griparisa i režija Aleksisa Minotisa davali su okvir; glumica je trebalo da sukob učini čujnim i telesno prisutnim.
Njena trupa proširila je mesta za taj rad. Na Likavitosu 1965. program je uključivao Aristofanove Εκκλησιάζουσες (Žene u narodnoj skupštini), u režiji Minosa Volanakisa, i Antigonu, u režiji Jorgosa Sevastikoglua. Komedija i tragedija delile su novu otvorenu scenu nad Atinom. Te jeseni igrala je i naslovnu ulogu u obnovi Σίβυλλα (Sibila) Angelosa Sikelijanosa u Narodnom pozorištu Severne Grčke.
Vraćajući se Euripidu kao Hekaba u Τρωάδες (Trojanke, 1991), opisala je glumce kao izvođače ljudskih i božanskih patnji koji traže pravdu. Intervju povezuje predstavu i tumačenje: glas publici prenosi neslaganje, žalost i pitanje.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Nasleđe Sinodinu obuhvata upečatljive uloge i trud da grčko pozorište dobije još jedan dom na otvorenom. Njen rad usmerava pažnju na govor kao postupak među ljudima. Poslušajte prilagođeni novogrčki tekst i izgovorite Θα έρθεις αύριο najpre kao izjavu, a zatim kao pitanje. Zadržite reči i primetite promenu intonacije. Ponovite rečenicu naglašavajući αύριο, tako da vreme postane važan detalj. Napravite malu pauzu između verzija i pitajte partnera koja očekuje odgovor. Ova svakodnevna vežba razvija slušanje, jasno izgovaranje i pažnju prema značenju prenetom glasom, nadahnuta glumačkim zanatom.
Da li ste znali?
- Rođena u Lutrakiju 1927; umrla 2016. godine.
- Završila školu Narodnog pozorišta 1950. godine.
- Osnovala Grčku scenu 1964; trupa je otvorila Likavitos 1965. godine.
- Datumi dela označavaju godine predstava, a ne nastanka antičkih drama.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Εκάβη — Πολυξένη | Hekaba — Poliksena (predstava) | 1955 |
| Αντιγόνη — Αντιγόνη | Antigona — naslovna uloga (predstava) | 1956 |
| Σίβυλλα — Σίβυλλα | Sibila — naslovna uloga (obnova) | 1965 |
| Τρωάδες — Εκάβη | Trojanke — Hekaba (predstava) | 1991 |
Stih koji vredi zapamtiti
Οι ηθοποιοί αναπαριστούμε τα πάθη των θεών και των ανθρώπων, τις διαμάχες και ψάχνουμε να βρούμε πού είναι το δίκιο.
Oi ithopoioi anaparistoume ta pathi ton theon kai ton anthropon, tis diamaches kai psachnoume na vroume pou einai to dikio.
Mi glumci predstavljamo patnje bogova i ljudi, njihove sukobe, i pokušavamo da pronađemo gde je pravda.
