Život
Strabon je rođen oko 64. pre Hrista u Amasiji u Pontu, južno od Crnog mora u današnjoj Turskoj. Porodica je bila povezana s politikom pontskih kraljeva. Dobio je grčko obrazovanje kod Aristodema u Nisi i kasnije u Rimu. Zanimali su ga istorija i filozofija uz geografiju. Životni podaci uglavnom dolaze iz rasutih napomena u delu; podrobna lična biografija obećala bi više od izvora.
Boravio je u Rimu i putovao Egiptom s rimskim prefektom Elijem Galom uz Nil oko 25–24. pre Hrista. Putovanja su dala neposredno znanje nekih mesta, ne svake opisane zemlje. Čitanje, preispitivanje autora i poređenje izveštaja bili su jednako važni. Pisao je pod Avgustom i Tiberijem i živeo posle 23. godine; datum i mesto smrti su nepoznati. Život je presecao grčke tradicije i rimsku vlast. To objašnjava interesovanje ne samo gde je grad, nego za prošlost, resurse i položaj u većem svetu.
Dela
Geografija ima sedamnaest knjiga. Početak pita o koristi i svrstava disciplinu u filozofsko istraživanje. Regionalni pregled prolazi Evropom, Azijom i Afrikom po Strabonovom razumevanju. Knjige 8–10 bave se grčkim zemljama, 17 Egiptom i Libijom. To su delovi jednog dela, ne posebne knjige savremenih urednika. Ranije Istorijske beleške uglavnom su izgubljene, poznate iz fragmenata i referenci.
Strabon povezuje obale, reke i planine s osnivanjem gradova, lokalnim pričama, politikom i znamenitim ljudima. Homer je važan sagovornik; Eratosten i drugi geografi pružaju ponekad osporene podatke. Pisanje čuva informacije i pokazuje izbor. Opširno opisano mesto nije nužno posećeno. Razlika opažanja, pozajmljenog izveštaja i predanja je ključna. Želeo je široku sliku naseljenog sveta za obrazovane i javne poslove. Razmere i radoznalost su vredne, ali nejednaki dokazi i antičke pretpostavke ne dopuštaju nesumnjivu mapu prošlosti.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Strabon za Grčku daje antički grčki opis poznatih predela: Peloponeza, srednje Grčke i ostrva. Savremena karta pokazuje promenjena imena i razliku književnog opisa i merene geografije. Jezik pruža praktičan početak opisivanja mesta.
Izaberite grčko mesto i napišite tri savremene rečenice: položaj, susedstvo i odnos prema moru. Vežbajte στην, κοντά σε i μακριά από sa ακτή i βουνό. Zatim uporedite kartu i kratak prevod. Tako se antički izvorni jezik razlikuje od novogrčkog koji koristite na putu.
Da li ste znali?
- Ima sedamnaest knjiga, ali delovi sedme nedostaju.
- Mnoga mesta opisao je iz starih pisaca, ne poseta.
- Prethodna istorija uglavnom je izgubljena.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Ἱστορικὰ ὑπομνήματα (χαμένο έργο) | Istorijske beleške: uglavnom izgubljena istorija | 1st century BC |
| Γεωγραφικά (17 βιβλία) | Geografija: sedamnaest knjiga | Late 1st century BC–early 1st century AD |
| Ελληνικοί τόποι (Γεωγραφικά 8–10) | Grčke zemlje: Geografija 8–10, deo dela | Late 1st century BC–early 1st century AD |
| Αίγυπτος και Λιβύη (Γεωγραφικά 17) | Egipat i Libija: Geografija 17, deo dela | Late 1st century BC–early 1st century AD |
Stih koji vredi zapamtiti
τῆς τοῦ φιλοσόφου πραγματείας εἶναι νομίζομεν, εἴπερ ἄλλην τινά, καὶ τὴν γεωγραφικήν, ἣν νῦν προῃρήμεθα ἐπισκοπεῖν.
Na današnjem grčkomΠιστεύουμε ότι η γεωγραφία, που τώρα επιλέξαμε να εξετάσουμε, ανήκει όσο κάθε άλλη έρευνα στο έργο του φιλοσόφου.
tēs tou philosophou pragmateias einai nomizomen, eiper allēn tina, kai tēn geōgraphikēn, hēn nyn proērēmetha episkopein.
Smatramo da geografija, koju sada biramo da istražimo, pripada filozofovom poslu koliko i svako drugo istraživanje.
