Život
Aristarh je došao sa Samosa u istočnom Egeju i živeo približno 310–230. pre Hrista. To su uobičajene procene, ne dokumentovan život. Antička svedočanstva povezuju obrazovanje sa Stratonom iz Lampsaka. Tačna mesta učenja i faze karijere prelaze malo dokaza. Poznajemo ga kroz matematiku i tuđe navode, ne detaljnu ličnu biografiju.
Pripada helenističkom svetu u kom grčkojezični učenjaci vezuju dokaz s nebom. Gotovo savremeni Arhimed raspravlja o hipotezama u Brojaču peska; kasniji pisci dodaju vesti. Vitruvije pripisuje poluloptasti sunčani sat skafe. Različiti datumi i ciljevi izvora ne daju neprekinutu priču o progonjenom usamljenom geniju koji otkriva ceo moderni sistem. Sigurniji doprinos je konkretniji: razmera kroz matematičke pretpostavke i pokretna Zemlja. Sačuvano i izgubljeno delo pokazuju uspeh i granice znanja.
Dela
Veličine i udaljenosti počinju pretpostavkama, uključujući Mesečevu svetlost od Sunca. Geometrijski stavovi proučavaju relativne mere. Poluosvetljen Mesec daje prav ugao, pomračenja dalje argumente. Neke početne vrednosti nisu tačne: precizan dokaz ne garantuje precizno opažanje.
Spis ne izlaže heliocentrizam. Arhimed prenosi drugi izgubljen tekst: Sunce i zvezde miruju, Zemlja kruži. Ne vraćamo sve razloge niti ceo planetarni model. Sažetak nije citat iz sačuvane knjige. Tabela zato razdvaja delo, prenetu izgubljenu hipotezu, unutrašnji metod i Vitruvijev pripisani instrument. Citat je autentična prva grčka pretpostavka sa savremenim prenošenjem, bez izmišljanja izgubljenog sadržaja.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Aristarh povezuje Samos s grčkim rečima svetlosti i kretanja. Teleskop Aristarchos na Helmosu u Peloponezu nosi ime. Prepoznajte Τηλεσκόπιο i ΑΡΙΣΤΑΡΧΟΣ na grčkom sajtu i recite šta posmatra.
Nacrtajte i označite ήλιος, γη, σελήνη. Napišite Η Γη κινείται γύρω από τον Ήλιο i Ο Ήλιος φωτίζει τη Σελήνη. Uporedite φῶς–φως i λαμβάνειν–παίρνει. B1 je podržani savremeni grčki, ne samostalno čitanje antičkih dokaza.
Da li ste znali?
- Sačuvan je jedan matematički spis.
- Arhimed prenosi heliocentrizam u Brojaču peska.
- Vitruvije mu pripisuje skafe.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Περὶ μεγεθῶν καὶ ἀποστημάτων ἡλίου καὶ σελήνης | O veličinama i udaljenostima Sunca i Meseca: sačuvano delo | 3rd century BC |
| Ηλιοκεντρική υπόθεση | Heliocentrična hipoteza: izgubljen spis kod Arhimeda | 3rd century BC |
| Γεωμετρία της διχοτόμου σελήνης | Geometrija polumeseca: metod sačuvanog dela | 3rd century BC |
| Σκάφη: ηλιακό ρολόι | Skafe: sunčani sat pripisan kod Vitruvija | 3rd century BC |
Stih koji vredi zapamtiti
Τὴν σελήνην παρὰ τοῦ ἡλίου τὸ φῶς λαμβάνειν.
Na današnjem grčkomΗ Σελήνη παίρνει το φως της από τον Ήλιο.
Tēn selēnēn para tou hēliou to phōs lambanein.
Da Mesec dobija svetlost od Sunca.
