Manolis Andronikos

Andronikos je rođen 23. oktobra 1919. u Prusi (danas Bursa, u Turskoj), od oca sa Samosa i majke sa Imbrosa. Posle Maloazijske katastrofe 1922. porodica je kao izbeglice došla u Solun, grad u kojem je proživeo ostatak života. Godine 1936. upisao je Filozofski fakultet Univerziteta u Solunu, gde mu je učitelj postao arheolog Konstantinos Romeos; kao student radio je kao Romeosov asistent na lokalitetu Vergina, selu u podnožju Pijerijskih planina. Diplomirao je 1941.

Tokom Drugog svetskog rata pobegao je iz okupirane Grčke na Bliski istok i tamo služio u grčkoj vojsci. Posle rata stupio je u Arheološku službu i od 1949. započeo sopstvena iskopavanja u Vergini. Studirao je u Oksfordu 1954–55. kod velikog stručnjaka za grčke vaze Džona Bizlija i napravio karijeru na Univerzitetu u Solunu, gde je 1964. postao redovni profesor klasične arheologije. Godine 1976. počeo je da iskopava Veliku humku, ogromno veštačko brdo u Vergini, a naredne godine usledilo je otkriće njegovog života. Poslednje godine posvetio je proučavanju i objavljivanju nalaza, a 1992. dobio je Veliki krst Ordena Feniksa. Umro je u Solunu 30. marta 1992.

Vekovima niko nije tačno znao gde su se nalazile Ege, stara kraljevska prestonica Makedonaca. Andronikos je proveo skoro trideset godina u Vergini, iskopavajući najpre prostranu nekropolu malih grobnih humki iz gvozdenog doba, a zatim Veliku humku, široku 110 metara i visoku oko 12 metara. U jesen 1977. njegov tim je pronašao tri grobnice. U jednoj, maloj i već opljačkanoj, nalazila se veličanstvena zidna slika Η αρπαγή της Περσεφόνης (Otmica Persefone), jedno od veoma retkih sačuvanih velikih grčkih slikarskih dela iz IV veka pre nove ere.

Dana 8. novembra 1977. otvorio je Grobnicu II, zasvođenu makedonsku grobnicu sa oslikanom scenom lova na fasadi, netaknutu od antike. Unutra se nalazio kovčeg od masivnog zlata, λάρνακα, ukrašen šesnaestokrakom makedonskom zvezdom, sa spaljenim kostima umotanim u purpurnu tkaninu, a pored njega zlatni venac od hrastovog lišća, oružje, oklop i srebrne posude. Andronikos je grobnicu pripisao Filipu II, ubijenom 336. pre nove ere; stručnjaci se i danas spore da li je pripadala Filipu II ili Filipu III Arideju. Godine 1978. pronađena je netaknuta još jedna grobnica, „Prinčeva grobnica“, verovatno grob mladog Aleksandra IV. Andronikos je svoja otkrića objasnio u jasnim knjigama za širu publiku, pre svega u Βεργίνα: οι βασιλικοί τάφοι (Vergina: kraljevske grobnice, 1984).

Mesto koje treba posetiti je Vergina, sat vremena od Soluna. Muzej kraljevskih grobnica u Egama sagrađen je unutar same Velike humke: hodate pod zemljom, u polumraku, pored fasada grobnica i vidite zlatnu larnaku, vence i oklop tamo gde su pronađeni. Ege su na UNESCO-voj listi svetske baštine od 1996. U Solunu ulica ispred Arheološkog muzeja nosi Andronikosovo ime, preko puta stoji njegova bista, a nekoliko škola nosi njegovo ime. Zvezda iz Vergine, sa poklopca larnake, postala je simbol grčke Makedonije, na zastavama, kovanicama i logotipima.

• Rođen je u Bursi, u današnjoj Turskoj, i posle 1922. došao je u Solun kao dete izbeglica.
• Prvi put je radio u Vergini kao student asistent tridesetih godina, oko četrdeset godina pre svog velikog otkrića.
• Zlatna larnaka iz Grobnice II teška je oko jedanaest kilograma.
• Arheolozi se i dalje spore da li grobnica pripada Filipu II ili Filipu III Arideju.