Joanis Mandafunis

Joanis Mandafunis (piše se i Yannis Mandafounis ili Mantafounis) rođen je u Atini 1981. godine. Ples je studirao najpre u Atini, a zatim na Conservatoire national supérieur de musique et de danse u Parizu. Godine 2002. dobio je nagradu za ples grčkog Ministarstva kulture. Plesao je u plesnoj trupi Opere u Geteborgu i u Nederlands Dans Theater II, a od 2005. do 2009. bio je član Forsythe Company u Frankfurtu, trupe američkog koreografa Vilijama Forsajta.

Koreografijom je počeo da se bavi 2004. godine. U Atini je osnovao trupu Lemurius, među čijim su delima bile Anthropines Diastasis (Ljudske dimenzije, 2007), a 2007. je napravio novu verziju dela L’Après-midi d’un faune za Grčku nacionalnu operu. Godine 2009. sa Fabrisom Mazlijom i Mej Zarhi osnovao je kolektiv mamaza u Frankfurtu i trupu u Ženevi, Cie Projet 11, kasnije preimenovanu u Cie Ioannis Mandafounis. Godine 2015. osvojio je nagradu za izuzetnog plesača na Švajcarskim plesnim nagradama.

Godine 2022. objavljeno je da će naslediti Jakopa Godanija na mestu umetničkog direktora kompanije Dresden Frankfurt Dance Company, trupe nastale iz Forsythe Company. Dužnost je preuzeo u sezoni 2023/24, pa danas vodi tradiciju u kojoj je nekada i sam plesao.

Improvizacija je Mandafunisovo glavno oruđe. U njegovim predstavama struktura je dogovorena, ali pokret nije utvrđen: svaki izvođač osluškuje prostor, posmatra šta se dešava i odlučuje kako će se kretati, pa se delo menja iz trenutka u trenutak. Predaje i na radionicama improvizacije i na časovima koji balet posmatraju kroz budo, japansku borilačku veštinu.

Grčka publika je ovu metodu videla u različitim oblicima. Sing the Positions (2017), nastao sa Manon Paran, spaja ples sa pesmama i zvucima koji nastaju uživo; na Atinski festival stigao je 2018. U januaru 2018. postavio je MayaBuff za Narodno pozorište Grčke, prema Majakovskijevom komadu Misterija-buf; nijedan izvođač nije zadržao jednu stalnu ulogu. Godine 2019. Atinski festival je predstavio One One One na otvorenom prostoru blizu Tisija: dva gledaoca sedela su na stolicama dok su dva plesača plesala samo za njih. Za Balet Grčke nacionalne opere stvorio je Point of No Return (2020) na muziku Jorgosa Kumendakisa.

Njegovo prvo delo za Dresden Frankfurt Dance Company, À la carte (2023), funkcioniše kao jelovnik u restoranu. Scene nemaju stalan redosled, a plesači na licu mesta biraju rekvizite, muziku i plesne stilove, u razgovoru s publikom. Delo je 2024. nominovano za nemačku pozorišnu nagradu DER FAUST i izvedeno na Atinskom festivalu u junu 2024.

Mandafunis radi uglavnom u inostranstvu, ali se stalno vraća na grčke scene: u Grčku nacionalnu operu, Narodno pozorište i na Festival Atine i Epidaura, koji je 2024. doveo njegovu trupu iz Drezdena i Frankfurta u Peiraios 260. Jedan grčki novinski članak iz 2018. opisuje njegovu metodu preciznim glagolom: izvođač αφουγκράζεται (pažljivo osluškuje) prostor. Probajte ovo: pronađite članak «Μπούφα και επανάσταση» (Buf i revolucija) u grčkom dnevniku Εφημερίδα των Συντακτών (16. januar 2018) i podvucite glagole kretanja i opažanja. Zatim na svom grčkom napišite tri uputstva za vežbu u paru, na primer Εσύ οδηγείς, εγώ ακολουθώ (Ti vodiš, ja pratim) ili Άκου τον χώρο πριν κινηθείς (Oslušni prostor pre nego što se pokreneš). To su naše rečenice za vežbu, a ne uputstva s njegovih radionica.

• Trupa koju danas vodi osnovana je 2005. kao Forsythe Company, iste godine kada joj se pridružio kao plesač.
• U predstavi One One One celu publiku činile su po dve osobe, a u Atini je ulaz bio besplatan.
• Balet predaje iz ugla budoa, japanske borilačke veštine.
• Prihvatio je MayaBuff zato što je, kako je rekao grčkim novinama, Majakovskijev tekst veoma ritmičan, blizak onome što je kao koreograf mogao da pruži.