Teo Angelopulos

Angelopulos je rođen u Atini 27. aprila 1935, kao sin trgovca. Imao je devet godina u vreme uličnih borbi u decembru 1944, kada mu je otac uhapšen, a porodica ga je tražila među mrtvima; kasnije je govorio da su mu te nedelje dale slike čitave karijere. Studirao je pravo na Univerzitetu u Atini, odslužio vojni rok i 1961. otišao u Pariz, najpre na Sorbonu, a zatim u filmsku školu IDHEC, koju je napustio posle svađe s profesorima. Vratio se 1964. i pisao filmsku kritiku za levičarski dnevnik Δημοκρατική Αλλαγή sve dok ga puč pukovnika 1967. nije zatvorio.

Njegov prvi dugometražni film, Αναπαράσταση (Rekonstrukcija, 1970), snimljen crno-belo u selu u Epiru koje je izumiralo, osvojio je nagrade na festivalu u Solunu i najavio novi grčki film. Tokom diktature i posle nje snimio je filmove na kojima počiva njegov ugled, sa stalnom ekipom: snimateljem Jorgosom Arvanitisom, scenaristom Toninom Gerom, Felinijevim starim saradnikom, i od 1984. kompozitorkom Eleni Karaindru. Osamdesetih i devedesetih radio je s međunarodnim zvezdama, Marčelom Mastrojanijem, Harvijem Kajtelom, Brunom Gancom, Vilemom Defoom, ne menjajući svoj metod, i sakupio velike evropske nagrade.

Dvadeset četvrtog januara 2012, dok je snimao Η άλλη θάλασσα (Drugo more) u Drapetsoni, blizu luke Pirej, prelazio je ulicu kada ga je udario motocikl; umro je u bolnici te iste noći, u sedamdeset šestoj godini. Film nikada nije završen.

Angelopulosov stil može se opisati jednom rečenicom, a za njegovo usvajanje potreban je čitav život. Kadar traje minutima, ne sekundama; kamera polako panoramski prelazi preko predela kiše, snega i magle kroz koji hodaju sitne figure; jedan jedini kadar može da obuhvati nekoliko godina, dok glumci menjaju kostime kako se kamera okreće; dijaloga je malo, a osećanje nosi muzika, u kasnijim filmovima tužna oboa i harmonika Karaindruove. Mesta radnje su grčki sever, Solun, planine Epira, jezera i granice Makedonije.

Njegova tema bila je grčka istorija onakva kakvu su je proživeli oni koji je nisu stvarali. Ο Θίασος (Putujuća družina, 1975), dug gotovo četiri sata, prati družinu glumaca koji pokušavaju da izvedu pastoralnu melodramu Γκόλφω dok ih Metaksasova diktatura, okupacija, Pokret otpora i građanski rat prekidaju; snimljen je pod pukovnicima i prikazan posle njihovog pada. Ταξίδι στα Κύθηρα (Putovanje na Kiteru, 1984) vraća starog komunistu izgnanika iz Sovjetskog Saveza u zemlju koja ga više ne želi. Τοπίο στην ομίχλη (Predeo u magli, 1988) šalje dvoje dece vozom na sever da pronađu oca koji možda ne postoji. Το βλέμμα του Οδυσσέα (Odisejev pogled, 1995, Velika nagrada u Kanu) prati grčko-američkog reditelja preko Balkana do opkoljenog Sarajeva, u potrazi za prvim filmom koji je ikada tamo snimljen. Μια αιωνιότητα και μια μέρα (Večnost i jedan dan, 1998, Zlatna palma) poklanja jednom umirućem pesniku u Solunu poslednji dan sa albanskim detetom s ulice.

Počnite od filma Τοπίο στην ομίχλη, najpristupačnijeg od njegovih filmova, ili od muzike Eleni Karaindru za Odisejev pogled i Večnost i jedan dan, koja se u Grčkoj sluša daleko izvan bioskopa; tema iz filma Ταξίδι στα Κύθηρα prepoznaje se odmah. Grčki kritičari redovno proglašavaju Ο Θίασος najboljim grčkim filmom svih vremena, a ERT prikazuje njegove filmove o godišnjicama. Međunarodni filmski festival u Solunu, gde je osvojio prve nagrade, priređuje retrospektive njegovog dela, a Grčka kinoteka u Atini čuva njegove kopije. Pridev αγγελοπουλικός ušao je u grčki za svaki spori, maglovit, dugi kadar i koristi se s divljenjem, a ponekad i sa osmehom. Njegova smrt na jednom putu u Drapetsoni, usred filma o grčkoj krizi, pamti se kao jedna od tužnijih fusnota tih godina.

• Večnost i jedan dan (1998) i dalje je jedini grčki film koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu.
• Putujuća družina traje gotovo četiri sata i sadrži samo oko osamdeset kadrova; neki pojedinačni kadrovi obuhvataju nekoliko godina istorije.
• Izbačen je iz pariske filmske škole IDHEC posle nesuglasica s profesorima, a zanat je naučio gledajući filmove i pišući o njima.
• Umro je 2012. dok je snimao film o grčkoj dužničkoj krizi, Drugo more, koji nikada nije završen.