Eshil

Eshil je rođen oko 525. godine p. n. e. u Eleusini, gradu zapadno od Atine poznatom po Demetrinim misterijama, u staroj zemljoposedničkoj porodici. Oko 499. godine p. n. e. počeo je da učestvuje na tragičkim takmičenjima Dionisija, a prvu pobedu odneo je 484; ukupno je trinaest puta osvojio prvu nagradu. Ali događaj koji je odredio njegov život, i jedini koji pominje njegov epitaf, bila je bitka kod Maratona 490. godine p. n. e., u kojoj se borio u atinskom stroju i u kojoj je poginuo njegov brat Kinegir. Vrlo verovatno se deset godina kasnije borio i kod Salamine: njegov opis pomorske bitke u Persijancima čita se kao izveštaj sa palube.

Najmanje dva puta putovao je na Siciliju na poziv sirakuškog tiranina Hijerona i napisao dramu povodom osnivanja grada Etne. U Atini je jednom optužen da je na sceni otkrio tajne Eleusinskih misterija, ali je oslobođen; priča se da nije znao da su one tajne.

Umro je u Geli na Siciliji 456. godine p. n. e. Prema kasnijoj legendi, orao mu je bacio kornjaču na ćelavu glavu, misleći da je stena. Atinjani su ga počastvovali jedinstvenom odlukom: njegove drame su posle njegove smrti mogle ponovo da se izvode na svečanostima i da se takmiče sa delima živih pesnika. Njegovi sinovi Euforion i Euajon takođe su pisali tragedije.

Aristotel pripisuje Eshilu uvođenje drugog glumca, čime su postali mogući dijalog, a time i drama; on je takođe smanjio ulogu hora i koristio kostime, maske i scensku mašineriju za spektakularne efekte. Njegov jezik je uzvišen i zgusnut, pun složenih prideva i smelih slika, a njegove drame postavljaju pre svega jedno pitanje: kako deluje božanska pravda kroz pokolenja?

Πέρσαι (Persijanci, 472. p. n. e.) prikazuju poraz kod Salamine sa persijske strane, kroz bol Kserksove majke i duh Darija; izvođenje je platio Perikle. Επτά επί Θήβας (Sedmorica protiv Tebe, 467) završava se time što Edipovi sinovi, Eteokle i Polinik, ubijaju jedan drugog pred gradskim kapijama. Ικέτιδες (Pribeglice) prate pedeset Danajevih kćeri koje beže od prisilnog braka.

Njegovo remek-delo je Ορέστεια (Orestija, 458. p. n. e.): u Αγαμέμνων (Agamemnon) Klitemnestra ubija muža po njegovom povratku iz Troje; u Χοηφόροι (Hoefore, tj. Žrtvonoše) njihov sin Orest sveti oca ubivši nju; u Ευμενίδες (Eumenide) Erinije progone Oresta do Atine, gde Atina osniva prvi sud, a krug krvi zamenjuje zakon. Προμηθεύς Δεσμώτης (Okovani Prometej), o titanu prikovanom zato što je ljudima dao vatru, sačuvan je pod njegovim imenom, iako mnogi naučnici danas sumnjaju da ga je on napisao.

Orestija se gotovo svakog leta izvodi u antičkom pozorištu u Epidauru, a postavka Persijanaca na toj sceni svojevrsni je obred prelaza za grčke reditelje. Njegov rodni grad, današnja Elefsina, svake godine u njegovu čast održava festival Αισχύλεια (Eshilije) i proslavio ga je kada je 2023. bio Evropska prestonica kulture. Grci i danas kažu πάθει μάθος, „učenje kroz patnju“, izraz iz Agamemnona, a poklič iz Persijanaca, ὦ παῖδες Ἑλλήνων ἴτε, citira se na nacionalnim godišnjicama. Za one koji uče jezik, tekstovi za čitanje na ovom sajtu prepričavaju na novogrčkom priče o Prometeju, Orestu, Klitemnestri, Erinijama i braći Eteoklu i Poliniku; pročitajte ih, a zatim potražite originalne stihove.

• Njegov epitaf, za koji se kaže da ga je sam napisao, pominje samo da maratonski gaj i dugokosi Persijanac znaju za njegovu hrabrost; ni reči o njegovim dramama.
• Persijanci (472. p. n. e.) su najstarija sačuvana drama svetskog pozorišta i jedina sačuvana grčka tragedija o istorijskom događaju, a ne o mitu.
• Posle njegove smrti Atinjani su dozvolili da se njegove drame ponovo izvode na takmičenjima, čast koja nije ukazana nijednom drugom pesniku njegove generacije.
• Navodno je napisao osamdeset do devedeset drama; sačuvano je sedam, a naslovi većine ostalih poznati su samo iz spiskova i citata.