Stobej

O Stobeju se osim njegove knjige ne zna gotovo ništa. Njegov nadimak, Στοβαῖος, znači „iz Stobija”, drevnog grada rimske provincije Makedonije čije se ruševine nalaze kod Gradskog u današnjoj Severnoj Makedoniji. Vizantijski učenjak Fotije iz IX veka, koji je pročitao celo delo, naziva ga Ἰωάννης ὁ Στοβαῖος (Jovan iz Stobija) i ostaje naš glavni svedok. Stobej citira pisce IV veka n. e., kao što su Jamblih i Temistije, pa nije mogao živeti pre njih. Obično se smešta u V vek, ali se naučnici ne slažu da li je delovao na početku ili na kraju tog veka.

Prema Fotiju, Stobej je zbirku posvetio sopstvenom sinu, Septimiju. Kaže da je odlomke sakupio da bi oblikovao i poboljšao dečakovu prirodu, prilično slabu u pamćenju onoga što je čitao. Neki savremeni naučnici sumnjaju da to objašnjava celo delo, koje deluje previše obimno i učeno da bi bilo samo školska knjiga od oca za sina. Njegovo ime, Ioanis, bilo je često među hrišćanima, ali on ne citira nijednog hrišćanskog pisca, pa njegova vera ostaje neizvesna. Ništa pouzdano se ne zna o njegovim učiteljima, karijeri ni godini smrti.

Fotije opisuje Antologiju (Ἀνθολόγιον) kao četiri knjige u dva toma „izvoda, izreka i pouka”, ukupno 208 poglavlja. Knjiga 1 bavi se uglavnom prirodom i kosmosom: Bogom, sudbinom, vremenom, zvezdama i čulima. Knjiga 2 počinje jezikom, retorikom i poezijom, a zatim prelazi na etiku. Knjige 3 i 4 obuhvataju vrline i mane, a potom grad, brak, decu, bogatstvo, starost i smrt. Svako poglavlje ima naslov, često u obliku Περὶ… (O…), a ispod njega slede odlomci, svaki uveden kratkom oznakom koja navodi autora i često delo.

Knjiga 3, poglavlje 21, Περὶ τοῦ Γνῶθι σαυτόν (O „Upoznaj samog sebe”), pokazuje metod. Počinje stihom komičkog pesnika Filemona: „Pošto si čovek, znaj to i pamti uvek.” Nekoliko unosa kasnije, pod oznakom Μενάνδρου Θρασυλέοντος (Menandar, iz „Trasileonta”), jedan govornik čak prigovara da bi „upoznaj druge” bio korisniji savet. Reči pripadaju Menandru; Stobej ih je samo izabrao i stavio pored čuvene izreke. Srednjovekovni prepisivači podelili su delo na Ekloge (knjige 1–2) i Florilegijum (knjige 3–4), a neki delovi sačuvani su samo u skraćenom obliku. Ipak, ono čuva mnoge stihove iz izgubljenih drama, naročito Euripidovih, i izreke filozofa kao što je Demokrit.

Stobej je savremenom grčkom ostavio gotov okvir za razgovor o tekstovima. Ανθολογία potiče od helenističkog ἀνθολογία, „branje cveća”, i danas označava svaku zbirku pesama ili proze, od antologija novogrčke poezije do Palatinske antologije. Γνώθι σαυτόν, moto njegovog 21. poglavlja, i dalje je poznata grčka izreka. Ruševine Stobija, sa rimskim pozorištem, mogu se posetiti kod Gradskog u Severnoj Makedoniji. Probajte: pogledajte venecijansku stranicu iz 1536. koja prati ovaj profil i pronađite na desnoj margini oznake izvora Εὐριπίδου (Euripidovo) i Πλάτωνος (Platonovo). Zatim napišite dve rečenice na savremenom grčkom koje razdvajaju glasove: Το απόσπασμα είναι του Μενάνδρου (Odlomak je Menandrov) i Ο Στοβαίος το επέλεξε και το ταξινόμησε (Stobej ga je izabrao i razvrstao).

• Fotije je izbrojao 208 poglavlja u četiri knjige Antologije.
• Latinski prevod Konrada Gesnera, štampan u Cirihu 1543, najavljivao je oko 250 citiranih autora; kasniji naučnici izbrojali su više od 500.
• Ekloge su na grčkom prvi put štampane tek 1575, u štampariji Kristofa Plantena, gotovo četrdeset godina posle izlaska Florilegijuma u Veneciji 1536.
• Poglavlje 21 prepričava i priču iz Elijana: posle pobede nad Atinjanima kod Heroneje, Filip II Makedonski je naložio slugi da ga svakog jutra podseća da je čovek.