Konstantinos Teotokis

Teotokis je rođen u gradu Krfu 13. maja 1872. u jednoj od najstarijih plemićkih porodica ostrva; otac mu je bio grof venecijanskog plemstva, a porodica je posedovala imanje Karusades na severu ostrva. Školovali su ga privatni učitelji, sa sedamnaest godina otišao je u Pariz da studira prirodne nauke i filozofiju i u istim godinama se oženio Ernestinom fon Malovic, baronicom iz Graca, sa kojom je živeo između Austrije i Krfa. Godine 1897. on i njegov bliski prijatelj, pesnik Lorencos Mavilis, borili su se kao dobrovoljci u krićanskom ustanku protiv Osmanlija.

Nemiran i učen čovek, studirao je sanskrit na Univerzitetu u Gracu, čitao Ničea, a zatim, presudno, Marksa, i 1910. bio među osnivačima Socijalističke grupe Krfa (Σοσιαλιστικός Όμιλος), sablaznivši svoj stalež. Smrt male kćerke i sve veće otuđenje od aristokratskog sveta oko njega pomračili su mu poslednje godine i produbili njegovo pisanje. Bio je predani pobornik narodnog jezika, objavljivao je u časopisu Ο Νουμάς i u jezičkom sporu stao na stranu «vulgarista».

U vreme Prvog svetskog rata potrošio je veći deo imetka i prodavao porodičnu zemlju da bi živeo. Umro je od raka na Krfu 1. jula 1923, u pedeset prvoj godini, pošto je godinu dana ranije objavio svoj poslednji i najobimniji roman; veliki deo njegovog dela, uključujući krfske pripovetke, izašao je u knjizi tek posle njegove smrti.

Teotokis je počeo kratkim, nasilnim pričama iz seoskog života, posthumno sakupljenim kao Κορφιάτικες ιστορίες (Krfske priče, 1935). Najpoznatija, Πίστομα (Ničice, 1899), jedva ima tri stranice: razbojnik se vraća iz planina, otkriva da mu je žena dobila dete s drugim muškarcem, i priča se završava jednom jedinom strašnom zapovešću.

Novele koje su usledile okrenule su se društvu i novcu. Η τιμή και το χρήμα (Čast i novac, 1912) odvija se u Mandukiju, siromašnoj četvrti grada Krfa: Rini voli krijumčara Andreasa, koji neće da je uzme bez miraza koji njena majka ne može da plati, a kada on najzad ponudi da je uzme i bez njega, ona odbija, birajući sopstveni rad umesto muža kupljenog novcem. Κατάδικος (Osuđenik, 1919) govori o Turkojanisu, seoskom nadničaru koji prihvata zatvorsku kaznu za ubistvo koje nije počinio i iz ćelije propoveda ljubav nalik Hristovoj. Η ζωή και ο θάνατος του Καραβέλα (Život i smrt Karavelasa, 1920) prati starog tvrdicu koga uništava pohlepa sela oko njega.

Njegov poslednji roman, Οι σκλάβοι στα δεσμά τους (Robovi u svojim okovima, 1922), panorama je grada Krfa na prelazu vekova: propala aristokratska porodica Ofiomahos, bankar u usponu koji brakom kupuje njihovu kćer i mladi socijalista koji ne može da je spase. Napisan bogatim narodnim jezikom punim krfskih reči, to je prvi grčki roman koji se čita kao Balzak, a «robovi» iz naslova su svi u njemu, bogati i siromašni.

Teotokis je odavno ušao u grčke učionice: Πίστομα sa svojim potresnim završetkom i odlomci iz dela Η τιμή και το χρήμα i Κατάδικος nalaze se u gimnazijskim književnim antologijama, a Rinina dilema, čast ili novac, klasična je tema sastava. Njegove knjige nikada nisu nestale iz štampe; od 1993, sedamdeset godina posle njegove smrti, u javnom su domenu i njegovi grčki tekstovi su slobodno dostupni na internetu, što ih čini praktičnim izborom za naprednog učenika, naročito sažeto delo Η τιμή και το χρήμα. Na Krfu ime Teotokis nose ulice i vezuje se za porodične kuće u gradu i u Karusadesu, a Jonska ostrva ga, uz Solomosa, Mavilisa i Kalvosa, svojataju kao deo Heptaneske škole. Istoričari književnosti mu pripisuju prve prave socijalističke romane na grčkom jeziku.

• Sa sedamnaest godina oženio se austrijskom baronicom Ernestinom fon Malovic i delio život između Krfa i Graca.
• Naučio je sanskrit i prevodio s njega, a na narodni grčki preveo je i Lukrecijevo delo O prirodi stvari i nekoliko Šekspirovih drama.
• Grof po rođenju, pomogao je osnivanje Socijalističke grupe Krfa 1910. i umro gotovo siromašan, pošto je prodao porodično imanje.
• Njegova pripovetka Πίστομα (1899) ima samo oko tri stranice i i dalje je jedan od najviše razmatranih tekstova u grčkim školama.