M. Karagacis

Dimitrios Rodopulos rođen je u Atini 23. juna 1908. u imućnoj porodici. Upisao je Univerzitet u Grenoblu da studira trgovinu, ali se 1925. iz finansijskih razloga vratio kući, a 1930. diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Atini; nikada nije radio kao pravnik. Njegov pseudonim potiče od bresta, καραγάτσι, u crkvenom dvorištu u Rapsaniju, selu na padinama Olimpa gde je porodica provodila leta. «Μ.» nikada nije objašnjeno: možda Mitja, porodični nadimak, možda Mihalis.

Njegov prvi roman, Ο συνταγματάρχης Λιάπκιν (Pukovnik Ljapkin), izašao je 1933. i preko noći ga proslavio. Godine 1935. oženio se slikarkom Niki Karistinaki; njihova ćerka, Marina Karagaci, kasnije se starala o njegovom delu. Živeo je od pera i novinarstva: posle rata od 1946. pisao je pozorišnu kritiku za list Βραδυνή, 1949. bio je ratni dopisnik tokom građanskog rata, napisao je i režirao jedan film, a od 1952. radio je u reklamnoj agenciji. Čak se, bez uspeha, kandidovao za parlament 1956. i 1958, za Progresivnu stranku Spirosa Markezinisa. Pisao je veoma brzo i veoma mnogo: romane, priče, drame, hronike. Posle srčanog udara 1958, umro je od dugog napada tahikardije u Atini 14. septembra 1960, u pedeset drugoj godini, ostavivši nedovršen poslednji roman, Το 10. Na njegovom grobu uklesana je rečenica iz njegovog dela.

Karagacis je želeo da grčka proza ostavi za sobom selo i etografsku idilu i da napiše veliki, moderni, evropski roman strasti. Njegova prva tri romana čine trilogiju koju je nazvao Εγκλιματισμός κάτω από τον Φοίβο (Aklimatizacija pod Febom): stranci koji dolaze u Grčku i koje njeno sunce i ljudi preobraze ili unište. U romanu Ο συνταγματάρχης Λιάπκιν (1933) belogardejski ruski oficir u izgnanstvu polako propada u provincijskom gradiću u Tesaliji; u Γιούγκερμαν (Jungerman, 1938) jedan Finac, bivši oficir carske Bele garde i izbeglica pred boljševicima, postaje veliki finansijer međuratne Atine; u Χίμαιρα (Himera, 1936), prerađenoj 1953. kao Η μεγάλη χίμαιρα (Velika himera), mlada Francuskinja udata za grčkog mornara živi na ostrvu Siros i izjedaju je žudnja i krivica.

Kasnije su usledili Ο κοτζάμπασης του Καστρόπυργου (Kodžabaša iz Kastropirgosa), priča o grčkom prvaku iz osmanskog doba koji menja veru da bi spasao život, prvi deo nedovršene porodične sage, mračni Ο μεγάλος ύπνος (Veliki san, 1946), satirični Σέργιος και Βάκχος (Sergije i Vakh) i Το 10 (Broj 10), portret radničke stambene zgrade u Pireju i njenih stanara, započet u decembru 1959. i ostao nedovršen. Njegov stil je brz, telesan, često grub, uvek ironičan; kritičari su ga nazvali «rođenim proznim piscem», a njegov otvoren odnos prema telu i seksualnosti šokirao je i očarao čitaoce.

Malo je grčkih romanopisaca bilo toliko prisutno na malim ekranima. Γιούγκερμαν je postao televizijska serija 1976. i ponovo 2007, Ο συνταγματάρχης Λιάπκιν 1979, Ο κίτρινος φάκελος (Žuta koverta) 1990. i Το 10 2007, a 2014. Η μεγάλη χίμαιρα doživela je pozorišni uspeh u Atini u režiji Dimitrisa Tarloua. Njegovi romani su uvek u prodaji i spadaju među prve «velike» grčke romane koje mnogi mladi čitaoci sami biraju. Za učenika na nivou C1, Η μεγάλη χίμαιρα je divan izazov, a gledanje jedne od serija uporedo s knjigom dobar je način da se u nju uđe.

• Njegov pseudonim potiče od bresta (καραγάτσι) u selu Rapsani, u podnožju Olimpa.
• Niko sa sigurnošću ne zna šta znači «Μ.»; on to nikada nije rekao.
• Počeo je Το 10 13. decembra 1959. i umro pre nego što ga je završio.
• Dva puta se kandidovao za parlament, 1956. i 1958, i oba puta izgubio.