Život
Mariza Koh rođena je u Atini 14. marta 1944. od majke Grkinje sa Santorinija i oca Nemca, oficira koga nikada nije upoznala. Prve godine provela je u Anafiotiki, malom krečom obeljenom kvartu Plake ispod Akropolja. U školskom uzrastu poslata je u majčino selo na Santoriniju, gde je živela do tinejdžerskih godina; njeni memoari iz 2018, Το ξανθό κορίτσι της Σαντορίνης (Plavokosa devojčica sa Santorinija), pričaju o tom posleratnom detinjstvu. Prva muzička sećanja bile su joj maloazijske pesme koje su pevale izbeglice u Atini; zatim su došli vizantijsko pojanje i ostrvske pesme Santorinija i Kiklada. U intervjuu iz 2024. prisetila se da je kritske mantinade naučila da peva od jednog Krićanina koji je došao na ostrvo posle zemljotresa 1956.
Karijera joj je počela sredinom šezdesetih: u oktobru 2015. Univerzitet u Patri obeležio je njenih pedeset godina u muzici omažom i počasnom diplomom. Album Αραμπάς proslavio ju je 1971. Na molbu Manosa Hadžidakisa napisala je protestnu baladu protiv turske invazije na Kipar 1974. i otpevala je na Evroviziji u Hagu 3. aprila 1976. Od sedamdesetih je bila na turnejama po Zapadnoj Evropi, Rusiji, Americi, Australiji, Indiji, Bliskom istoku i Africi; njena biografija beleži da je 1980. bila prva zapadna pevačica koja je nastupila u Kini. Godine 1996. osnovala je izdavačku kuću VERSO MUSIC i počela da podučava decu, a 2004. otvorila je centar za iskustveno učenje muzike, pokreta i govora.
Dela
Kohin zvuk polazi od tradicije. Αραμπάς (Arabas, 1971) postavio je tradicionalne pesme uz neobične ritmove i elektronske teksture, ostavljajući njen glas ponekad gotovo bez pratnje; njena biografija na Jonskom univerzitetu opisuje ga kao prvu zlatnu ploču na grčkom tržištu. Kasniji albumi poput Αιγαίο (Egej, 1979) vratili su se tradicionalnim instrumentima. Za većinu svojih pesama sama piše i reči i muziku, a komponovala je muziku na stihove Sapfe, Kostasa Varnalisa, Nikosa Kavadijasa i Jorgosa Sarandarisa; 2020. objavila je ciklus od pet pesama Kiki Dimule. Njena pesma Φάτα Μοργκάνα (Fata Morgana) čuje se u muzici za film Marka Fererija Storia di Piera (1983).
Παναγιά μου, Παναγιά μου je tužbalica u duhu narodnog μοιρολόι (pogrebne tužbalice). Podaci Evrovizije pripisuju muziku Koh, a tekst Mihalisu Fotijadisu; pesma je osvojila 20 poena i završila trinaesta od osamnaest. Kako je ispričala listu To Vima 2025, Hadžidakis joj je jedne večeri telefonirao s tom molbom, a usred protesta potpisala je izjavu da nastupa na sopstvenu odgovornost. Njen kasniji rad okrenuo se deci: albumi tradicionalnih pesama-igara, predstave poput Η Γοργόνα ταξιδεύει τον μικρό Αλέξανδρο (Sirena vodi malog Aleksandra na putovanje) i knjige s CD-om, među njima Με τη Μαρίζα τραγουδώ, ελληνικά μαθαίνω (S Marizom pevam, grčki učim, 2010), napisana za decu koja uče grčki jezik i njegovu muzičku tradiciju.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Kohin obrazovni rad danas je smešten na Odseku za muzičke studije Jonskog univerziteta, gde se njena sveska repertoara koristi na osnovnim i master studijama. Besplatni sajt Τραγουδώντας ελληνικά με τα τραγούδια της Μαρίζας Κωχ (Pevajući grčki uz pesme Marize Koh) razvrstava njene pesme po temi, uzrastu i jezičkom nivou, s jednom temom posvećenom samom grčkom jeziku. Probajte: otvorite sajt, izaberite temu Ελληνική γλώσσα (Grčki jezik) i poslušajte jednu pesmu, beležeći tri reči koje prepoznajete. Zatim ponovo pročitajte njenu rečenicu u delu Rečenica za pamćenje. Njena biografija nastavlja: Καμαρώνω το ίδιο και για το ένα και για το άλλο (Podjednako se ponosim i jednim i drugim). Napišite po tom obrascu sopstvenu rečenicu o dva veoma različita mesta koja su vam važna. Pesme su nastale za mlade učenike; na nivou C1 izazov je u vašoj rečenici.
Da li ste znali?
- Kritske mantinade naučila je na Santoriniju od Krićanina koji je došao posle zemljotresa 1956.
- Njena pesma za Evroviziju 1976. počela je večernjim telefonskim pozivom Manosa Hadžidakisa.
- Njena pesma Φάτα Μοργκάνα (Fata Morgana) čuje se u filmu Marka Fererija Storia di Piera (1983).
- Godine 2009. osvojila je nagradu za najbolju pevačicu na festivalu International Country Music Week u Kini.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Αραμπάς | Arabas (Kola) | 1971 |
| Παναγιά μου, Παναγιά μου | Bogorodice moja, Bogorodice moja — Evrovizija 1976 | 1976 |
| Αιγαίο | Egej | 1979 |
| Η Γοργόνα ταξιδεύει τον μικρό Αλέξανδρο | Sirena vodi malog Aleksandra na putovanje — album | 1997 |
| Με τη Μαρίζα τραγουδώ, ελληνικά μαθαίνω | S Marizom pevam, grčki učim — knjiga s CD-om | 2010 |
| Το ξανθό κορίτσι της Σαντορίνης | Plavokosa devojčica sa Santorinija — memoari | 2018 |
Stih koji vredi zapamtiti
Αξιώθηκα να τραγουδήσω σε πολλά από τα μεγαλύτερα θέατρα του κόσμου, αλλά και σε αμέτρητα σχολεία, καφενεία, αγροτικές αποθήκες και των πιο μικρών χωριών της πατρίδας μας.
Axióthika na tragoudíso se pollá apó ta megalýtera théatra tou kósmou, allá kai se amétrita scholeía, kafeneía, agrotikés apothíkes kai ton pio mikrón chorión tis patrídas mas.
Bila mi je ukazana čast da pevam u mnogim od najvećih pozorišta sveta, ali i u bezbrojnim školama, kafanama i poljoprivrednim skladištima čak i najmanjih sela naše otadžbine.
