Лонг

О Лонгу као личности не зна се готово ништа. Није сачувана никаква античка биографија, а ниједан други антички писац о њему не говори. Његово име, које се понекад пише и Лонгос, стиже до нас преко рукописа једног јединог романа, Δάφνις και Χλόη („Дафнис и Хлоја“). Историје књижевности обично га смештају у II или III век н. е., у доба Римског царства, али се тај датум процењује на основу стила и књижевних веза, а не на основу докумената. Неке грчке историје књижевности зову га једноставно Лонг са Лезбоса. Друге су опрезније: роман показује добро познавање острва и околине Митилене, али не доказује где се аутор родио или живео.

Једини лични глас који чујемо припада приповедачу пролога. Он каже да је, док је ловио на Лезбосу, у гају Нимфи видео слику пуну љубавних призора. Пун дивљења, нашао је некога да му протумачи слику и као одговор саставио четири књиге, као дар Еросу, Нимфама и Пану и као пријатан посед за све људе. Тај оквир припада фикцији: то је књижевни поступак који слику претвара у причу, а не поуздана аутобиографија. Свака потпунија биографија Лонга морала би да буде измишљена, па се ова страница држи самог романа.

Δάφνις και Χλόη („Дафнис и Хлоја“), сачуван и под насловом Ποιμενικά („Пастирске приче“), старогрчки је роман у четири књиге. На имању близу Митилене козар Ламон налази дечака бебу коју храни једна од његових коза. Две године касније овчар Дријас у пећини Нимфи налази девојчицу бебу коју доји једна овца. Двоје нађене деце, Дафнис и Хлоја, расту чувајући заједно своја стада. Полако, и у почетку не схватајући то, заљубљују се. Један старац, Филета, објашњава им ко је Ерос. Пустоловине прекидају идилу: гусари из Тира отимају Дафниса, а сукоб између Метимне и Митилене доводи наоружане младиће на поља. У четвртој књизи Дафнис бива препознат као син Дионисофана, власника имања, а Хлоја као ћерка Мегакла. Прича се завршава њиховим венчањем.

Оно што роман чини необичним јесте његов ритам. Годишња доба обликују радњу: пролећно цвеће и пчеле у првој књизи, затим прелаз из пролећа у лето; јесења берба грожђа у другој књизи; а у трећој зима са дубоким снегом која младе раздваја све док се пролеће не врати. Лонг преноси козе, пастирске фруле и сеоске богове старије пастирске поезије, познате из Теокрита, у отмену прозу од кратких, уравнотежених реченица.

„Дафнис и Хлоја“ има дуг живот и изван Грчке. Француски превод Жака Амиоа из 1559. учинио га је широко читаним у Европи. Године 1809. француски научник Пол-Луј Курије пронашао је у рукопису у Лаурентијанској библиотеци у Фиренци одломак који је недостајао у другим преписима, а затим је, како је постало чувено, умрљао страницу мастилом. Балет Мориса Равела Daphnis et Chloé премијерно је изведен у Паризу 8. јуна 1912. У Грчкој је Орестис Ласкос снимио неми филм Δάφνις και Χλόη (1931). За вежбу прочитајте реченицу за памћење на овој страници са њеном новогрчком прерадом. Упоредите античке речи ἦρος и θέρους са савременим η άνοιξη (пролеће) и το καλοκαίρι (лето). Затим напишите две своје реченице о крају пролећа на неком острву: једну о ономе што видите, другу о ономе што чујете.

• Пролог представља цео роман као писани одговор на слику виђену на Лезбосу.
• Пролеће, лето, берба грожђа и снежна зима смењују се већ у прве три књиге.
• Куријеова мрља од мастила из 1809. отежала је проверу у рукопису одломка који је управо био преписао.
• Равелов балет упознао је причу кроз француску традицију Амиоовог превода.