Foteini Velesiotu

Foteini Velesiotu (piše se i Fotini Velesiotou) rođena je 1958. godine u Karditsi, u Tesaliji, kao jedno od četvoro dece. Otac joj je pevao u crkvenim horovima i voleo vizantijsku i klasičnu muziku, pa je njeno prvo muzičko obrazovanje poteklo od snimaka crkvenog pojanja kod kuće i od lokalnog hora. Sa osamnaest godina preselila se u Solun da studira na Pedagoškoj akademiji, školi za učitelje. Tamo je otkrila rebetiko i laiko, gradske narodne pesme Grčke dvadesetog veka, i sama naučila nekoliko akorda na gitari da bi sebi pratila glas.

Više od dvadeset godina vodila je dva paralelna života. Radnim danima učila je malu decu u osnovnim školama oko Soluna; vikendom je od 1983. pevala rebetika po tavernama sa malim sastavom, poznata uglavnom prijateljima i stalnim gostima. U intervjuu iz 2015. rekla je da je provela 24 godine u prosveti pre nego što je 2004. otišla u penziju. Iste godine napravila je prvi snimak, pevajući na albumu Γυναίκες (Žene) sa pesmama Mihalisa Nikoludisa i Magde Papadaki.

Prekretnica je bila pesma Μέλισσες (Pčele) kompozitora Jorgosa Kazandzisa na stihove Eleni Fotaki, prvi put objavljena 2008. Proširila se preko radija i od usta do usta, a pevačica je kasnije pričala kako je taj neočekivani uspeh preokrenuo njen miran život. Godine 2011. preselila se u Atinu, gde otada nastupa u pozorištima, muzičkim klubovima i na festivalima, deleći scenu sa pevačima kao što su Jorgos Dalaras i Eleonora Zuganeli.

Velesiotu je pre svega interpretatorka: ne piše svoje pesme, već tuđoj muzici daje neposredno, gotovo govorno izvođenje, ukorenjeno u tavernskom repertoaru koji je decenijama pevala. Μέλισσες su se prvo pojavile na albumu Ίσαλος γραμμή (Vodena linija) iz 2008, sa Kazandzisovim pesmama u izvođenju više pevača. Uspeh je doveo do celog albuma sa kompozitorom, Τα παιδιά της άλλης όχθης (Deca druge obale), predstavljenog u Solunu u novembru 2011; neke biografije ga datiraju u 2009. Okuplja stihove Manosa Elefterijua, Tomasa Korovinisa, Manolisa Rasulisa i drugih, kreće se između balada i plesnih ritmova kao što su zejbekiko i hasapiko, i sadrži Μέλισσες kao dodatnu numeru.

U aprilu 2015. objavila je Είδα του τρελού τα κλάματα (Videla sam suze ludaka), osam pesama na muziku Minosa Macasa i stihove Eleni Fotaki, zamišljenih kao jedinstven ciklus. Njen rasprodati koncert u Tehnopolisu u Atini u septembru 2015. postao je dvostruki album uživo Τα διαλεγμένα (Odabrane), objavljen naredne godine. U februaru 2019. Minos EMI je izdao Ένας κύκλος είναι όλα (Jedan krug je sve), sa novim pesmama više kompozitora i tekstopisaca. Na sceni i dalje spaja ove snimke sa rebetikom i starijim laikom, a nastupala je i u inostranstvu; biografija njene izdavačke kuće pominje program pesama Vasilisa Cicanisa u Rejkjaviku 2014. godine.

Njen kasni početak stalna je tema grčkih intervjua sa njom i podsetnik da muzička karijera može zaista početi posle drugog zanimanja. Μέλισσες su postale stalni deo radio-emisija posvećenih grčkoj pesmi, a ona i dalje nastupa sa rebetikom, laikom i sopstvenim repertoarom. Za one koji uče jezik, njeni grčki intervjui su najbolji materijal: o promeni govori jednostavno. Pročitajte njenu rečenicu iz 2018. Όπως ζούσα πριν, ζω και τώρα (Kako sam živela pre, živim i sada) i primetite kako se imperfekat ζούσα suprotstavlja prezentu ζω. Zatim napišite tri rečenice o sopstvenom radnom životu sa παλιά… αργότερα… τώρα… (nekada… kasnije… sada…) i poslušajte Μέλισσες, čiji je naslov množina od η μέλισσα (pčela).

• Njena prva muzička škola bilo je vizantijsko pojanje: otac je pevao u crkvenim horovima i kod kuće puštao snimke pojanja.
• U Solunu je igrala i košarku u lokalnim timovima.
• Μέλισσες su prvo izašle na zajedničkom albumu pesama Jorgosa Kazandzisa, a ne na njenom albumu.
• Prvu ploču snimila je 2004, godine kada je kao učiteljica otišla u penziju.