Evgenije Bulgaris

Bulgaris je rođen na Krfu 1716, kada su Jonska ostrva još bila venecijanska; kršteno ime bilo mu je Eleftherios, a ime Evgenije uzeo je kada se zamonašio i postao đakon. Studirao je na Krfu, a zatim na Univerzitetu u Padovi, gde je naučio latinski, italijanski, matematiku i novu filozofiju Dekarta, Lajbnica i Loka, zajedno s Njutnovom fizikom.

Po povratku u grčki svet postao je najcenjeniji učitelj svog vremena. Četrdesetih godina XVIII veka predavao je u školi Marucis u Janjini, zatim u Kozaniju, a 1753. Carigradska patrijaršija postavila ga je na čelo nove Αθωνιάς Ακαδημία (Atonska akademija), škole osnovane pored manastira Vatoped na Svetoj Gori. Učenici su dolazili odasvud, među njima i budući sveti misionar Kozma Etolski. Ali njegovo predavanje moderne filozofije uznemirilo je konzervativne monahe, i 1759. je otišao. Posle kratkog boravka na Patrijaršijskoj akademiji u Carigradu otišao je u Nemačku, i u Lajpcigu je 1766. objavio svoju Logiku.

Godine 1771. Katarina Velika pozvala ga je u Rusiju, gde je nameravala da podrži pravoslavne Grke protiv Osmanlija. Služio joj je kao učenjak, prevodilac i bibliotekar, a od 1775. do 1779. bio je arhiepiskop nove Slavjanske i Hersonske eparhije, osnovane za grčke i pravoslavne doseljenike u južnoj Ukrajini. Zatim se povukao u Sankt Peterburg, gde je nastavio da piše i prevodi do svoje smrti 1806.

Bulgarisov veliki doprinos bio je to što je evropsku naučnu revoluciju uneo u grčke škole. Pre njega, grčko visoko obrazovanje počivalo je gotovo potpuno na Aristotelu u tumačenju vizantijskih i postvizantijskih komentatora. Bulgaris je takođe predavao Aristotela, ali je pored njega stavljao Dekarta, Lajbnica, Volfa i Loka, kao i Njutnovu fiziku i matematiku. Njegova Η Λογική (Logika, 1766), štampana u Lajpcigu, objedinjuje logiku starih i modernih u jedno sistematično delo i postala je ključni udžbenik grčkog prosvetiteljstva.

Pisao je učenim, arhaizirajućim grčkim, bliskim starom jeziku, i bio je zagovornik tog stila: po njegovom mišljenju, dostojanstvo nacije počivalo je na kontinuitetu sa starogrčkim. Preveo je Vergilijeve Georgike i Eneidu u homerskim heksametrima, a u Rusiji je pisao rasprave iz teologije, matematike i astronomije; njegovi Στοιχεία της Μεταφυσικής (Osnovi metafizike) izašli su u Veneciji 1805, godinu dana pre njegove smrti.

Godine 1768. preveo je na grčki i jedan Volterov esej, ali je u kasnijim godinama postao branilac pravoslavne tradicije i protivnik radikalnog prosvetiteljstva i Francuske revolucije. To dvostruko lice, učitelj modernizator i konzervativni crkveni velikodostojnik, čini ga ključnom figurom jednog doba kada su Grci odlučivali koliko Evrope žele.

Bulgaris je ime na koje nailazi svaki proučavalac grčke intelektualne istorije, obično uz Nikiforosa Teotokisa, njegovog zemljaka sa Krfa, kao osnivače grčkog prosvetiteljstva, pokreta koji su nastavili Rigas Velestinlis i Adamantios Korais. Krf ga pamti kao jednog od svojih velikih sinova, a grčki univerziteti i dalje proučavaju i ponovo objavljuju njegova dela. Ruševine Atonske akademije još se vide iznad manastira Vatoped na Svetoj Gori. Za učenika je čitanje naslovne strane njegove Logike brza lekcija o tome koliko se učeni grčki XVIII veka razlikovao od današnjeg jezika, i zašto će jezičko pitanje deliti Grčku dvesta godina.

• Rođen je kao Eleftherios; Evgenije je ime koje je uzeo kao monah.
• Među njegovim učenicima na Atonskoj akademiji bio je Kozma Etolski, kasnije jedan od najomiljenijih svetitelja grčkog pravoslavlja.
• Preveo je Vergilijeve latinske epove u grčkim heksametrima homerskog stila.
• Bio je arhiepiskop eparhije u južnoj Ukrajini koju je osnovala Katarina Velika.