Arleta

Arleta je rođena kao Argiro-Nikoleta Capra u Atini 3. marta 1945, ali su je od detinjstva svi zvali Arleta. (Neki izveštaji na engleskom navode njeno ime kao Arijadna; grčke čitulje navode Argiro-Nikoleta.) Odrasla je u Metaksurjiju, zatim decenijama živela u Eksarhiji, kvartu koji je zvala svojom domovinom, i na kraju u Kipseliju. Posle škole Arsakio upisala je atinsku Školu likovnih umetnosti da bi studirala slikarstvo. U junu 1965, na studentskom izletu, student prava Jorgos Papastefanu čuo ju je kako peva Teodorakisovo delo Άξιον Εστί (Dostojno jest) i upoznao je s Alekosom Pacifasom iz diskografske kuće Lyra.

Njen prvi singl izašao je 1966, a iste godine usledio je prvi album s pesmama Janisa Spanosa, Notisa Mavrudisa, Nikosa Hulijarasa i Jorgosa Kontojorgosa. Pevala je u klubovima Plake kao što su Η Παράγκα (Baraka) i Οι Νεφέλες (Oblaci). Međutim, pod vojnom diktaturom 1967–1974, dve pesme s njenog prvog albuma bile su cenzurisane, a ona se povukla sa scene kada je shvatila da će svaki lokal u kome peva biti zatvoren. Posle pada hunte, na poziv Žorža Mustakija, pevala je u pariskom pozorištu Bobino.

Zdravlje joj je bilo krhko. Jedanaestog februara 2008. doživela je moždano krvarenje nekoliko minuta pre koncerta u Volosu, ali se oporavila i 2009. vratila dvostrukim albumom. Posle više meseci u bolnici nakon moždanog udara i srčanog infarkta, umrla je u atinskoj bolnici Evangelismos 8. avgusta 2017, u 72. godini.

Arleta je pripadala pravcu Νέο Κύμα, stilu koji je Lyra promovisala od 1964: nežne, brižljivo napisane pesme za nove glasove i male sastave, bliže lakoj muzici nego λαϊκό pesmi (narodnoj pesmi) zasnovanoj na buzukiju. Kritičari su je poredili s Džoan Baez i Džudi Kolins, ali ona je pre svega želela da pripoveda priče svojom gitarom. Među njenim ranim pločama su Αρλέτα 2 (Arleta 2, 1967), 12+1 τραγούδια του Μάνου Χατζιδάκι (12+1 pesma Manosa Hadzidakisa, 1969) i Έξι μέρες (Šest dana, 1970), stihovi Pavline Pampudi uz njenu muziku.

Bila je i interpretatorka poezije. Spanosova Τρίτη Ανθολογία (Treća antologija, 1975) uglazbila je pesme Varnalisa, Kavadijasa i drugih, a 1978. snimila je Teodorakisov Romancero gitano, Lorkine pesme u grčkom prevodu Odiseasa Elitisa. Godine 1981. izašao je Ένα καπέλο γεμάτο τραγούδια (Šešir pun pesama), njen prvi album sopstvenih pesama.

Najveći uspeh došao je sa kompozitorom Lakisom Papadopulosom i tekstopiskom Marijaninom Krijezi: albumi Περίπου (Otprilike, 1984) i Τσάι γιασεμιού (Čaj od jasmina, 1985) sadržali su Σερενάτα (Serenada) i Batida de coco. Kasnije je usledio Άσε τα κρυφά κρυμμένα (Ostavi tajne skrivene, 1991), s njenom poznatom pesmom Μπαρ «Το ναυάγιο» (Bar „Brodolom“). Govorila je da je odbijala pesme za koje je znala da će postati hitovi jer joj nisu pristajale. Izdavačka kuća Kastaniotis objavila je 1997. njenu knjigu Από πού πάνε για την άνοιξη; (Kuda se ide do proleća?), s tekstovima, stihovima i crtežima.

Kada je Arleta umrla 2017, ministarka kulture Lidija Konjordu nazvala ju je svetionikom savremene grčke pesme. U septembru 2018. prijatelji i kolege, među njima Fotini Velesiotu, Tanja Canaklidu i Fibi Kildir iz grupe Nouvelle Vague, održali su u Odeonu Heroda Atika koncert u njenu čast Ακόμη και αν φύγεις (Čak i ako odeš). Njeni snimci se lako nalaze, među njima i Demo (2010), deset pesama na engleskom pronađenih u arhivi kuće Lyra oko 35 godina posle snimanja. Kratak zadatak: poslušajte Τσάι γιασεμιού (1985), na stihove Marijanine Krijezi, ne čitajući tekst. Zatim ocenite pesmu jednom grčkom rečenicom po uzoru na njen komentar o Novom talasu, na primer Το τραγούδι μπορεί να είναι απλό, βαρετό όμως δεν είναι (Pesma je možda jednostavna, ali dosadna nije). To je naša rečenica za vežbu, a ne stih pesme.

• Na etiketi njenog prvog singla iz 1966. pisalo je «Παρουσιάζουμε την Αρλέττα με την κιθάρα της» (Predstavljamo Arletu s njenom gitarom), s dvostrukim τ; na sledećem singlu ime se već pisalo Αρλέτα.
• Kao sasvim mala želela je da postane čistačica cipela, a zatim, neko vreme, konj.
• Iako su je zvali „kraljicom buat klubova“, govorila je da je u Plaki pevala samo oko godinu i po dana.
• Govorila je da je jedino što je u životu ikada nagomilala bile gitare.