Niki Kanagini

Kanagini je rođena 1933. u Aleksandrupoliju, u grčkoj Trakiji. Početkom 1950-ih studirala je na École Cantonale de Dessin et d’Art Appliqué u Lozani; Nacionalna galerija i Nacionalni muzej savremene umetnosti (EMST) navode nešto drugačije godine početka. Od 1954. do 1958. studirala je na Školi lepih umetnosti u Atini, gde su joj profesori bili slikar Janis Moralis i grafičar Janis Kefalinos. Uz stipendiju Grčke nacionalne fondacije za istraživanja nastavila je na Central School of Arts and Design u Londonu od 1958. do 1961.

Njena prva samostalna izložba održana je 1962. u galeriji La Feluca u Rimu, a iste godine se trajno nastanila u Atini. Mnogo godina je i predavala: u školi Vakalo (1963–1967), u Centru za tehnološke primene (1970–1971) i, kao specijalizovana predavačica, na Školi lepih umetnosti u Atini (1984–1986). Pisala je članke za novine, časopise i kataloge izložbi.

Tokom 1990-ih stvarala je performativne radove i instalacije sa kritičarkom Eleni Varopulu. Oni su predstavljeni na Festivalu Arga i Mikene 1996. i na Letnjoj akademiji Nacionalnog pozorišta Grčke 2002–2004. Kanagini je umrla u Atini 2008. Iste godine časopis Εξώπολις (Exopolis) objavio je omaž koji ju je nazvao slavnom umetnicom iz Aleksandrupolija.

Rani radovi Kanagini bili su izrazito apstraktni i oblikovani modernističkim idejama, među njima i idejama Bauhausa; Nacionalna galerija ističe i ekspresionistički stil sa intenzivnom bojom. Početkom 1960-ih zanimanje za odeću i tkaninu dovelo ju je do tapiserije. Serija crteža tušem i markerima iz 1966–1967, danas u MOMus-u u Solunu, pokazuje uticaj tkanja kroz ritam, ponavljanje i gest. Godine 1971. njene velike tapiserije izložene su na 5. Međunarodnom bijenalu tapiserije u Lozani. Kasnije je spajala tapiseriju, grafiku i tradicionalne tehnike u prostorne konstrukcije koje su kritikovale uništavanje prirode i dovodile u pitanje tradicionalnu ulogu žene.

Εν οίκω (Kod kuće, 1975), rad u mešovitoj tehnici iz zbirke EMST-a, kritičari su čitali kao sušilicu za veš u dijalogu sa feminističkom umetnošću koja koristi predmete iz domaćinstva. Od sredine 1970-ih slikala je Χειρόγραφα (Rukopise): ulje na platnu ili pripremljenom drvetu i mešovita tehnika na papiru i tkanini, sa stupcima nečitljivog ličnog pisma. Takve radove nazivala je „vizuelnim tekstovima”, a posmatrača je zamišljala kao „mogućeg čitaoca”. Nacionalna galerija poseduje Εφημερίδα (Novine, 1975), crtež olovkom na papiru dimenzija 200 × 140 cm, i Χειρόγραφο (Rukopis, 1978–1979), ulje na drvetu dimenzija 232 × 160 × 10 cm. Među njenim izložbama bili su Bijenale u Aleksandriji (1980), Europalia u Briselu (1982) i Gender: Female u Kući Kipra u Atini (1993).

Dela Kanagini nalaze se u Nacionalnoj galeriji u Atini, u EMST-u i u MOMus-u u Solunu. Godine 2010. Državni muzej savremene umetnosti u Solunu priredio je posthumnu retrospektivu Domestic Scene. Godine 2023. Roma Gallery u Atini prikazala je njene Rukopise pod naslovom η υλικότητα της γραφής (materijalnost pisma). Retrospektiva EMST-a An Ode to Things, kustoskinje Tine Pandi, traje od 2. aprila 2026. do 14. februara 2027. Probajte ovo: otvorite stranicu Nacionalne galerije o delu Χειρόγραφο i pročitajte natpis Λάδι σε ξύλο (ulje na drvetu). Zatim pogledajte sliku i proverite tri naše rečenice: Βλέπω σημάδια σαν γράμματα (Vidim znakove nalik slovima), Δεν μπορώ να διαβάσω ούτε μία λέξη (Ne mogu da pročitam nijednu reč) i Το έργο μοιάζει με μεγάλη σελίδα (Delo liči na veliku stranicu). Zadržite one koje odgovaraju, a ostale ispravite.

• Kanagini je studirala umetnost u tri zemlje: Švajcarskoj, Grčkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.
• Godine 1971. njene tapiserije vratile su se u Lozanu, grad njenih prvih studija, na Međunarodni bijenale tapiserije.
• Naslov retrospektive EMST-a iz 2026. potiče iz pesme Pabla Nerude pronađene među njenim papirima.
• Njena slika Χειρόγραφο ima dimenzije 232 × 160 cm i naslikana je na drvetu, a ne na platnu.