Lenio Kaklea

Lenio Kaklea rođena je u Atini; ženevski festival Dance First Think Later navodi 1985. kao godinu njenog rođenja. Školovala se na nacionalnom konzervatorijumu savremenog plesa u Atini, gde je učila klasični balet, ali i tehnike i repertoare američkog modernog plesa, poput onih Marte Grejem, Mersa Kaningema i Hosea Limona. Godine 2005. dobila je nagradu Fondacije Pracika i preselila se u Francusku. Tamo je nastavila školovanje u Nacionalnom centru za savremeni ples (CNDC) u Anžeu, koji je tada vodila koreografkinja Emanuel Juin, a 2008. dobila je stipendiju danceWEB na festivalu ImPulsTanz u Beču.

Kao izvođačica plesala je u delima Aleksandre Bahcecis, Borisa Šarmaca, Klaudije Trioci, kao i Fransoa Šenjoa i Sesilije Bengoleje. Godine 2011. završila je SPEAP, master program iz umetnosti i politike koji je vodio filozof Bruno Latur na Sciences Po u Parizu. Od 2009. stvara sopstvene radove koristeći koreografiju, tekst i video, a festivalske biografije opisuju njen rad kao inspirisan feminizmom i postkolonijalnom kritikom.

Priznanje je stiglo krajem 2010-ih. Godine 2019. dobila je plesnu nagradu Fondacije Hermès Italia i Milanskog trijenala. Godine 2024. bila je jedna od sedmoro umetnika koji su zajedno dobili 25. nagradu Prix Fondation Pernod Ricard u Parizu, prvi put kada je nagrada pripala svim nominovanima. Njeni radovi često su prikazivani u Atini, u Onassis Stegi i na Festivalu Atine i Epidaura.

Njeni rani radovi bili su uglavnom solo nastupi i dueti. U delu deux • l, prikazanom u Onassis Stegi u februaru 2014, koreografisala je samu sebe uz zvuke Rjođija Ikede, istražujući žensko telo kao mesto komunikacije i misli; projekat je nastao iz saradnje iz 2013. sa američkom koreografkinjom Lusindom Čajlds. Margin Release f/f (2015), duet sa Keremom Gelebekom u Centru Pompidu, bio je zasnovan na ideji otiska. A Hand’s Turn (2017), u prostoru Peiraios 260 u Atini, bio je privatni susret od oko 25 minuta.

Godine 2016. započela je Praktičnu enciklopediju. Sa piscima i analitičarima obavila je oko 600 intervjua u Atini, Obervilijeu, Poatjeu, Nionu, Esenu i drugde, sakupljajući priče o navikama, ritualima, vežbama i zanimanjima ljudi. Materijal je postao predstave, serija portreta i knjiga Πρακτική εγκυκλοπαίδεια, Αποκλίσεις (Praktična enciklopedija, Skretanja, 2019) na grčkom, francuskom, engleskom i nemačkom. Scenska verzija, sa još tri izvođačice, prikazana je u Onassis Stegi u januaru 2020.

Kasniji radovi okrenuli su se sećanju, muzici i telu. Ballad (2019) je autobiografski solo. Age of Crime (2021), narudžbina Festivala Atine i Epidaura za dvestagodišnjicu Revolucije 1821, koristio je figure vampira i osmanske priče o revoluciji iz prvog lica da bi doveo u pitanje zvanično nacionalno pamćenje. U delu Sonatas and Interludes postavila je muziku Džona Kejdža za preparirani klavir, koju izvodi Orlando Bas, u rotondi Bourse de Commerce u Parizu. The Birds (2025), za sedam izvođača, oslanja se na esej Vensijan Depre o tome kako ptice nastanjuju svoju teritoriju.

Kaklea pristupa plesu kao načinu čitanja svakodnevnog života, pa je dobar vodič ka preciznom grčkom. U intervjuu atinskom časopisu LiFO iz 2025, o gestovima ruku koje je koreografisala za modnu kampanju, novinarka je primetila da o plesu govori rečima kao što su πρακτική (praksa) i τριβή (trenje), a ne kao o predstavi. Za vežbu na grčkom izaberite gest koji ponavljate svakog jutra, na primer pravljenje kafe ili vezivanje pertli. Napišite jednu rečenicu o navici sa Κάθε πρωί συνηθίζω να… (Svakog jutra obično…). Zatim napišite tri rečenice koje opisuju samo pokret, sa preciznim glagolima kao što su σηκώνω (podižem), στρίβω (okrećem) i πιέζω (pritiskam). Na kraju recite šta gest pokazuje o vama: Η χειρονομία δείχνει ότι… (Gest pokazuje da…).

• U Atini je učila ne samo klasični balet nego i tehnike Marte Grejem, Mersa Kaningema i Hosea Limona.
• Tekst dela Age of Crime zasnovan je na knjizi iz 2019. sa osmanskim pričama o Grčkoj revoluciji, autora istoričara Sofije Laju i Marinosa Sarijanisa.
• A Hand’s Turn izvođen je svakih pola sata, a posle su posetioci mogli da ponesu zapis koreografije u obliku knjige.
• Godine 2025. koreografisala je gestove ruku u kampanji koju je snimio fotograf Džek Dejvison.