Život
Kiveli je rođena 1888. Njeno puno ime beleži se kao Kiveli Adrianu ili Andrianu, ali ju je grčka publika znala jednostavno po imenu. Kao devojčica uzimala je časove dikcije i pre petnaeste godine upisala se u tek osnovanu dramsku školu Kraljevskog pozorišta u Atini, koja je ubrzo zatvorena. Tada ju je angažovala Nea Skini (Nova scena) Konstantinosa Hristomanosa, trupa koja je postavljala modernu evropsku i grčku dramu. U decembru 1901. igrala je mladu Hedvig u Ibzenovoj Divljoj patki; Hedvigina oca igrao je glumac Micos Mirat, s kojim je kasnije dobila ćerku, glumicu Mirandu Mirat.
Već 1908. vodila je sopstvenu trupu, Θίασος Κυβέλης Αδριανού (Trupa Kiveli Adrianu), koja je nastupala u Atini, u drugim grčkim gradovima i u grčkim zajednicama u inostranstvu, među njima u Carigradu i Egiptu. Ona i Marika Kotopuli bile su vodeće glumice svog doba i nadmetale se za svaki novi komad Grigoriosa Ksenopulosa. Godine 1917, tokom Nacionalnog raskola, kraljevske vlasti udaljile su je iz Kraljevskog pozorišta zbog podrške Elefteriosu Venizelosu. Veza s političarem Jeorjosom Papandreuom donela joj je dete i, krajem dvadesetih godina, brak koji se krajem četrdesetih završio razdvajanjem.
Posle Drugog svetskog rata pristupila je Narodnom pozorištu, gde je od 1951. do 1967. igrala glavne uloge. Umrla je 26. maja 1978.
Dela
Kivelina umetnost živela je na sceni, pa je njeno delo sačuvano u programima, fotografijama, kritikama i evidencijama predstava, a ne u knjigama. Baza podataka IbsenStage Univerziteta u Oslu beleži je u četrdeset osam Ibzenovih predstava između 1901. i 1930. Posle Hedvig igrala je Teu Elvsted, a kasnije i samu Hedu u Hedi Gabler, Reginu u Avetima i pre svega Noru u Lutkinoj kući, ulogu koju je igrala od 1907. do 1930. u Atini, Pireju, Volosu i drugde. Grčki komadi bili su jednako važni: nekrolog u listu To Vima iz 1978. navodi među njenim uspesima Ksenopulosove komade Φωτεινή Σάντρη (Fotini Sandri) i Πειρασμός (Iskušenje).
Njena kasna karijera detaljno je dokumentovana u digitalnom arhivu Narodnog pozorišta. Godine 1951. igrala je ledi Pits u Dafni Laureoli Džejmsa Brajdija, u prevodu Nikosa Gacosa. Četvrtog marta 1953. izašla je na premijeru kao grofica u Ksenopulosovom komadu Το μυστικό της κοντέσσας Βαλέραινας (Tajna grofice Valerene) u režiji Aleksisa Solomosa. Postavljena u čast pisca, preminulog 1951, predstava je postigla veliki uspeh. Ulozi se vratila 1961, na turneji u Lamiji, Patrasu, Volosu, Janjini i na Rodosu, i u Nikoziji 1967. Bila je i Arkadina u Čehovljevom Galebu (1957), Tetka u Lorkinoj Donji Rositi (1959) uz muziku Manosa Hadžidakisa i stara igumanija madam de Kroasi u Bernanosovim Dijalozima karmelićanki (1962).
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Kiveli se pamti kao jedna od glumica koje su oblikovale moderno grčko glumačko umeće. Statua vajarke Natalije Mela (1992) stoji u Atini, a slika Glumica Kiveli (oko 1920) Nikolaosa Litrasa pripada Nacionalnoj galeriji. U Ermupolisu na Sirosu Institut Kiveli, koji vodi njena praunuka Valentini Potamianu, čuva njenu odeću, pisma i fotografije, a serija ERT-a Φλόγα και Άνεμος (Plamen i vetar) prenela je njenu priču na televiziju. Za vežbu otvorite program njene trupe iz 1910. na Vikimedijinoj ostavi. Pročitajte ΘΙΑΣΟΣ ΚΥΒΕΛΗΣ ΑΔΡΙΑΝΟΥ i ΤΙΜΗΤΙΚΗ ΠΑΡΑΣΤΑΣΙΣ i zapišite stari oblik na današnjem grčkom: τιμητική παράσταση (benefis predstava). Zatim pronađite podelu uloga (διανομή) iz 1953. u arhivu Narodnog pozorišta i recite ko koga igra: Η Κυβέλη υποδύεται την κοντέσσα Βαλέραινα (Kiveli igra groficu Valerenu).
Da li ste znali?
- Angelos Sikelijanos, kasnije slavni pesnik, igrao je malu ulogu u istoj Divljoj patki iz 1901. u kojoj je ona bila Hedvig.
- U martu 1904. Nea Skini je odnela tu predstavu, s njom kao Hedvig, u pozorište Apolon u Ermupolisu, gradu na Sirosu gde je danas sedište Instituta Kiveli.
- Njena poslednja zabeležena izvođenja s Narodnim pozorištem kao grofica Valerena održana su u Nikoziji, na Kipru, u martu 1967.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Η αγριόπαπια | Divlja patka — Hedvig, Nea Skini | 1901 |
| Το κουκλόσπιτο | Lutkina kuća — Nora | 1907 |
| Το μυστικό της κοντέσσας Βαλέραινας | Tajna grofice Valerene — grofica, Narodno pozorište | 1953 |
| Ο γλάρος | Galeb — Arkadina | 1957 |
| Δόνα Ροζίτα | Donja Rosita — Tetka | 1959 |
| Διάλογοι καρμηλιτισσών | Dijalozi karmelićanki — madam de Kroasi | 1962 |
Stih koji vredi zapamtiti
Η ζωή είναι χαρά. Δεν είναι χρέος.
I zoí íne chará. Den íne chréos.
Život je radost. Nije dužnost.
