Kaliroja Paren

Kaliroja Siganu rođena je 1861. u Retimnu na Kritu i dobila je neobično dobro obrazovanje za grčku devojčicu svog vremena, koje ju je pripremilo za učiteljski poziv. Kao mnoge obrazovane Grkinje devetnaestog veka, prvu karijeru našla je u nastavi u inostranstvu, u grčkim zajednicama Osmanskog carstva i južne Rusije, i vodila je ženske škole u Jedrenu i u Odesi.

Udala se za Joanisa Parena, novinara francuskog porekla iz Carigrada, koji je osnovao prvu grčku novinsku agenciju, i nastanila se u Atini. Tamo je 8. marta 1887. objavila prvi broj Η Εφημερίς των Κυριών. Novine su izlazile nedeljno oko tri decenije, a oko njih je izgradila čitavu mrežu ženskih organizacija: nedeljne škole za radnice i služavke koje nikada nisu naučile da čitaju, dobrotvorna i strukovna udruženja, a 1896. i Savez Grkinja.

Godine 1911. osnovala je Licej Grkinja, posvećen obrazovanju žena i očuvanju grčke nošnje, igre i narodne tradicije. Održavala je vezu sa međunarodnim ženskim pokretom i ostala aktivna gotovo do kraja svog dugog života. Umrla je u Atini 1940, dvanaest godina pre nego što su Grkinje konačno dobile pravo glasa na nacionalnim izborima, 1952.

Η Εφημερίς των Κυριών bilo je njeno veliko delo. Bile su to prve grčke novine koje su vodile i pisale žene, a njihove stranice mešale su ono što su čitateljke očekivale, savete za domaćinstvo, modu i književnost, sa onim što nisu očekivale: reportažama o obrazovanju žena u Evropi i Americi, člancima o pravnom položaju udatih žena, kampanjama za pristup žena univerzitetu i zanimanjima kao što su medicina i pravo, i pričama o radnicama u fabrikama. Paren je pazila na ton, često predstavljajući svoje zahteve kao dobre za porodicu i naciju, ali sami zahtevi bili su radikalni za Atinu osamdesetih godina devetnaestog veka.

Pisala je i prozu da bi svoje ideje približila širem krugu čitalaca. Njeni romani Η χειραφετημένη (Emancipovana, 1900), Η μάγισσα (Veštica, 1901) i Το νέον συμβόλαιον (Novi ugovor, 1902) prate obrazovane mlade žene koje pokušavaju da žive po sopstvenom izboru i plaćaju cenu u društvu koje za njih nije spremno. Njen komad Η νέα γυνή (Nova žena, 1907), nastao po tim romanima i postavljen sa Marikom Kotopuli, preneo je iste teme na scenu.

Njena druga trajna tvorevina je Licej Grkinja, koji je spajao dva cilja koja je ona videla kao jedan: dostojanstvo i obrazovanje žena, i dostojanstvo grčke narodne kulture, koju je Licej sakupljao i izvodio.

Paren se pamti kao prva velika ličnost grčkog feminizma, i svaka istorija ženskih prava u Grčkoj počinje njenim novinama. Licej Grkinja koji je osnovala i danas je aktivan, sa ograncima širom Grčke i u inostranstvu: njegove folklorne grupe, zbirke nošnji i nastupi narodne muzike mogu se videti na festivalima i nacionalnim proslavama, a mnoga grčka deca tamo uče tradicionalne igre. Kompleti Η Εφημερίς των Κυριών čuvaju se u grčkim bibliotekama, a pogled na originalnu stranicu, sa naslovima na katarevusi, živa je lekcija o tome kako se grčki jezik menjao. Datum prvog broja, 8. mart 1887, stvara upečatljivu vezu sa današnjim Međunarodnim danom žena.

• Prvi broj njenih novina izašao je 8. marta 1887, datuma koji je danas Međunarodni dan žena.
• Osnovala je nedeljne škole da bi radnice i služavke mogle da nauče da čitaju i pišu.
• Licej Grkinja, koji je stvorila 1911, i dalje je jedan od glavnih čuvara grčke tradicionalne igre i nošnje.
• Njen muž je osnovao prvu grčku novinsku agenciju.