Život
Eleni Legaki rođena je u Atini 1956. Kao najstarije od četvoro dece, odrasla je u siromašnom kraju Agios Ioanis Rendis, blizu Pireja. U intervjuu za list Espresso 2023. prisetila se srećnog, bezbrižnog detinjstva, oca Steliosa Legakisa, vozača autobusa, i majke, „kira-Rini“: pevačice Irini Konitopulu-Legaki (1931–2022), rođene na Naksosu u porodici violinista koji su duboko poznavali ostrvsku tradiciju.
Pevanje je, kako je rekla, bilo prirodna posledica tog doma, i nikada se nije pokajala. Profesionalno je počela da peva sa trinaest godina, na sopstveno insistiranje, pod zaštitom majke i njene braće Jorgosa, Kostasa i Vangelisa Konitopulosa, koji su činili sastav. Njen prvi nastup bio je na ostrvskom γλέντι (glendi, prazničnom veču uz muziku i igru), i seća se velike treme. U početku je pevala prateće vokale pored majke, a kasnije i solo.
Od 1984. do 2008. majka i ćerka zajedno su nastupale u muzičkom lokalu Armenaki. Arhiv Domne Samiu piše da su Irini, njen brat Jorgos i kasnije njena ćerka Eleni oblikovali čitavu porodičnu školu ostrvske pesme. Irini je umrla u martu 2022. Godinu dana kasnije Eleni je govorila o 54 godine na sceni i o velikoj ljubavi koju je dobila od publike.
Dela
Njen repertoar je ostrvska pesma: igračke melodije, ljubavne pesme i pesme o moru i ostrvima, u tradiciji koju je njena porodica svirala generacijama. Među ranim snimcima su Αγάπη και θάλασσα (Ljubav i more), Όταν ακούω το βιολί (Kad čujem violinu), Καλοκαίρι στο νησί (Leto na ostrvu) i Τα πάντα ρει (Sve teče), naslov koji preuzima čuvenu izreku pripisivanu Heraklitu. Digitalni katalozi navode album uživo Νησιώτικο γλέντι (Ostrvsko veselje, 1987), album Το καλοκαίρι στο νησί (Leto na ostrvu, 1991) i Ους ο Θεός συνέζευξεν (Koje je Bog sastavio, 2001), zbirku svadbenih pesama iz cele Grčke. Do 2010. usledili su drugi studijski albumi i albumi uživo, a 2024. izašli su novi singlovi.
Izlazila je i van tradicije. Na albumu Džimisa Panusisa Vivere Pericolosamente (1993) peva s njim Σαν φεγγαράκι (Kao mesečić). Snimila je pojedinačne pesme u stilu έντεχνο (umetnička pesma), kao što su Μέθυσε η αγάπη (Ljubav se opila) i Απόψε (Večeras). Godine 2023. objasnila je zašto je novih ostrvskih pesama malo: veoma je teško, rekla je, naći pesme kakve bi ona želela, zasnovane na korenima starih. Po njenom mišljenju, tradicionalna pesma nikada nije dobila mesto ni podršku koje zaslužuje i tretira se kao muzejski žanr, ali njena snaga sve to nadvladava.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Eleni Legaki prenosi stil porodice Konitopulos na novu generaciju i i dalje peva na letnjim svetkovinama: 2023. navela je događaje na Androsu, Naksosu, Kasosu, Parosu i Evbeji, u Lakoniji i u Galatasu. Njena prava nagrada, kaže, dolazi od porodica koje dolaze da se vesele i od mladih koji igraju do iznemoglosti uz brze ostrvske ritmove. Za vežbu iz grčkog pogledajte naslove Καλοκαίρι στο νησί (Leto na ostrvu) i Νησιώτικο γλέντι (Ostrvsko veselje). Objasnite na grčkom razliku između νησί (ostrvo), χωριό (selo) i τόπος (mesto, zavičaj), a zatim napišite rečenicu sa pridevom νησιώτικος, na primer: Το νησιώτικο γλέντι κρατά ως το πρωί (Ostrvsko veselje traje do jutra).
Da li ste znali?
- Njen prvi profesionalni nastup, sa trinaest godina, bio je na ostrvskom glendiju, i seća se velike treme.
- Sa majkom je pevala u Armenakiju 24 godine, od 1984. do 2008.
- Snimila je duet Σαν φεγγαράκι (Kao mesečić) sa satiričnim kantautorom Džimisom Panusisom.
- Njen deda, Mihalis Konitopulos, bio je violinista poznat po nadimku „beba“.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Νησιώτικο γλέντι | Ostrvsko veselje (album uživo) | 1987 |
| Το καλοκαίρι στο νησί | Leto na ostrvu | 1991 |
| Σαν φεγγαράκι | Kao mesečić (sa Džimisom Panusisom) | 1993 |
| Ους ο Θεός συνέζευξεν | Koje je Bog sastavio (svadbene pesme) | 2001 |
| Τα πάντα ρει | Sve teče |
Stih koji vredi zapamtiti
Η πρώτη μου εμφάνιση ήταν σ’ ένα νησιώτικο γλέντι, με πολύ τρακ.
I próti mou emfánisi ítan s’ éna nisiótiko gléndi, me polý trak.
Moj prvi nastup bio je na ostrvskom veselju, sa mnogo treme.
