Nikolaos Politis

Politis je rođen u Kalamati u martu 1852. i odrastao je u Atini, gde je studirao na univerzitetu. Već kao student bio je opčinjen verovanjima i pričama običnih ljudi, i objavio je svoje prve studije o novogrčkoj mitologiji, o nereidama, zmajevima i suđajama seoskih verovanja, kada je imao tek dvadesetak godina. Zatim je nastavio studije u Nemačkoj, u Minhenu, a doktorirao je u Erlangenu; tamo se upoznao s novom evropskom naukom o folkloru i sa uporednom mitologijom.

Po povratku u Atinu postao je 1890. profesor mitologije i grčke arheologije na Atinskom univerzitetu, katedru koju je držao tri decenije, i obrazovao je čitavu generaciju naučnika. Godine 1884. predložio je reč λαογραφία (laografija, „pisanje o narodu“) za proučavanje narodne kulture, i od tada je to grčko ime discipline. U periodu 1908–1909. osnovao je Grčko folklorno društvo i njegov časopis Λαογραφία, a 1918. je osnovao arhiv folklorne građe, koji je kasnije postao Centar za istraživanje grčkog folklora Atinske akademije.

Politis je bio i javna ličnost, uključena u rasprave svog vremena o obrazovanju, jeziku i nacionalnoj istoriji. Iza njegovog rada stajalo je političko pitanje XIX veka: odgovoriti onima koji su, poput nemačkog istoričara Falmerajera, poricali svaki kontinuitet između starih i modernih Grka. Umro je u Atini 12. januara 1921.

Politisov metod bio je sistematsko sakupljanje i poređenje. Prikupljao je građu sa sopstvenih putovanja, od učitelja, sveštenika i dopisnika iz svih krajeva grčkog sveta, i iz ranijih zbirki, i raspoređivao je po temama, prateći svako verovanje, običaj ili priču kroz Vizantiju do antike i upoređujući ih sa susednim narodima Balkana i Evrope. Narodnu kulturu nije posmatrao kao neobično praznoverje, već kao živu tradiciju dostojnu naučnog proučavanja.

Njegova velika zbirka poslovica, Παροιμίαι (Poslovice), objavljena u četiri toma od 1899. do 1902, objašnjava poreklo i varijante hiljada grčkih izreka. Dva toma Παραδόσεις (Predanja, 1904) okupljaju lokalne legende: o mermernom caru koji spava ispod Carigrada čekajući da se probudi, o poslednjoj liturgiji u Svetoj Sofiji, o ukletim mostovima, zakopanim blagima i svecima koji štite selo. Njegove Εκλογαί από τα τραγούδια του ελληνικού λαού (Izbor iz pesama grčkog naroda, 1914) ponudile su pažljivo priređenu antologiju narodnih pesama, od pesama o Digenisu i kleftima do tužbalica, ljubavnih pesama i balade o mostu na Arti, i utvrdile tekstove koje škola od tada predaje.

Njegov pristup oblikovao je patriotizam njegovog doba, a kasniji istraživači doveli su u pitanje neke njegove pretpostavke o kontinuitetu. Ali zbirke, arhiv i disciplina koje je stvorio ostaju temelj grčkih folklornih istraživanja.

Ako ste čitali grčku školsku čitanku, čitali ste Politisa: predanja o mermernom caru i o Svetoj Sofiji, kao i pesme o mostu na Arti i o Mrtvom bratu, obično se štampaju u tekstovima koje je on utvrdio. Njegova Παραδόσεις i dalje se objavljuju i odlično su kratko štivo za naprednog učenika. Centar za istraživanje grčkog folklora Atinske akademije, naslednik njegovog arhiva, čuva rukopise, snimke i fotografije iz cele Grčke. I svaki put kada Grk objašnjava poslovicu kao što je „Όποιος βιάζεται σκοντάφτει“ (Ko žuri, taj se saplete), on, ne znajući, radi ono što je Politis radio pedeset godina.

• Godine 1884. skovao je grčku reč λαογραφία (folkloristika).
• Objavljivao je studije o novogrčkoj narodnoj mitologiji kada je imao tek dvadesetak godina.
• Njegova zbirka poslovica ispunjava četiri toma.
• Arhiv koji je osnovao 1918. prerastao je u istraživački centar Atinske akademije.