Život
Lisija je bio sin Kefala, Sirakužanina koji je, prema rečima samog Lisije, došao u Atinu na Periklov poziv. Porodica je tamo živela kao metici, slobodni strani stanovnici bez građanskih prava. Savremeni naučnici Lisiju obično datiraju u otprilike 445–380. p. n. e., iako su antički biografi njegovo rođenje stavljali ranije. Kao mladić otišao je u Turije, grčku koloniju u južnoj Italiji, gde je možda učio retoriku kod Tisije. Oko 412. p. n. e., proteran zajedno s drugim pristalicama Atine, vratio se u Atinu. U govoru Protiv Eratostena kaže da je Trideset kasnije zaplenilo 700 štitova porodice i 120 robova, što svedoči o velikoj radionici štitova.
Godine 404. p. n. e., pošto je Atina izgubila Peloponeski rat, Trideset tirana se okomilo na bogate metike. Lisija opisuje kako je uhapšen dok je ugošćavao goste, kako je jednom od Tridesetorice, Pisonu, obećao talant srebra za svoj život, a zatim se iskrao kroz otvorena vrata i noću otplovio u Megaru. Njegovom bratu Polemarhu naređeno je da bez suđenja popije kukutu. Iz izgnanstva Lisija je podržavao demokrate; kasnije predanje kaže da je dao novac i štitove i platio vojnike. Odluka kojom je postao građanin poništena je iz formalnih razloga, pa je ostao metik sa poreskom jednakošću, izotelijom. Otada je zarađivao za život pišući govore za druge.
Dela
Atinski zakon je očekivao da parničari govore sami, pa je logograf (λογογράφος, pisac govora) pisao reči koje je klijent izgovarao na sudu. Antički spiskovi brojali su oko 425 govora pod Lisijinim imenom, a kritičari poput Dionisija iz Halikarnasa prihvatali su više od 230 kao autentične. Sačuvano je oko 35, neki spornog autorstva. Dionisije je hvalio njegov jednostavan atički rečnik i njegovu etopeju (ἠθοποιία), umetnost da svaki govornik zvuči kao uverljiva osoba. Kasniji atičistički pisci uzimali su ga za uzor jasne proze.
U govoru Κατὰ Ἐρατοσθένους (Protiv Eratostena), 403. p. n. e., Lisija je lično govorio protiv bivšeg člana Tridesetorice, koga je krivio za Polemarhovu smrt. U odbrani Eufileta, optuženog da je ubio ljubavnika svoje žene, i u govoru invalida koji brani svoju malu državnu pomoć, obični Atinjani govore živim svakodnevnim rečima. Κατὰ τῶν σιτοπωλῶν (Protiv trgovaca žitom) izgovara član Veća, a ne Lisija. On optužuje trgovce žitom da su otkupili više od zakonske granice od pedeset mera; oni odgovaraju da su im to naložili službenici. Službenik po imenu Anit svedoči da ih je samo savetovao da ne podižu ponude jedan protiv drugog. Slučaj je mogao doneti smrtnu kaznu.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
U Grčkoj se Lisija čita na časovima starogrčkog u srednjoj školi; nastavni scenariji koje je objavio Institut za obrazovnu politiku koriste govor Ὑπὲρ Μαντιθέου (Za Mantiteja) u drugom razredu liceja. Centar za grčki jezik nudi na internetu nekoliko njegovih govora s novogrčkim prevodima. I Platon ga drži na vidiku: Država počinje u Polemarhovoj kući, a Fedar razmatra govor koji se pripisuje Lisiji. Nivo C1 ovde opisuje naš prilagođeni tekst, a ne samostalno čitanje atičkog grčkog. Pokušajte: napišite razgovor od tri replike na pijaci sa αγοράζω (kupujem), πουλάω (prodajem) i η τιμή (cena). Zatim svaku repliku označite pitanjem Ποιος μιλάει; (Ko govori?) i odlučite da li reči pripadaju onome ko govori ili onome ko ih je napisao.
Da li ste znali?
- Lisija je veći deo života proveo u Atini a da nije postao građanin.
- Platonova Država ga smešta među prisutne u kući njegovog brata Polemarha.
- U govoru Protiv Eratostena kaže da je Trideset oduzelo njegovoj porodici 700 štitova.
- Isti govor završava se nizom kratkih glagola: čuli ste, videli, pretrpeli, imate sve; sudite.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Κατὰ Ἐρατοσθένους (12) | Protiv Eratostena — govor 12, koji je izgovorio sam Lisija | 403 BC |
| Ὑπὲρ τοῦ Ἐρατοσθένους φόνου ἀπολογία (1) | O ubistvu Eratostena — govor 1, napisan za Eufileta | ? |
| Ὑπὲρ Μαντιθέου (16) | Za Mantiteja — govor 16 | ? |
| Ὑπὲρ τοῦ ἀδυνάτου (24) | Za invalida — govor 24 | ? |
| Κατὰ τῶν σιτοπωλῶν (22) | Protiv trgovaca žitom — govor 22, izgovorio ga je član Veća | after 403 BC |
| Ὀλυμπιακός (33) | Olimpijski govor — govor 33, sačuvan je samo početak | c. 388 BC |
Stih koji vredi zapamtiti
Παύσομαι κατηγορῶν. ἀκηκόατε, ἑωράκατε, πεπόνθατε, ἔχετε· δικάζετε.
Na današnjem grčkomΘα σταματήσω να κατηγορώ. Ακούσατε, είδατε, πάθατε, τα έχετε μπροστά σας· δικάστε.
Paúsomai katēgorō̂n. akēkóate, heōrákate, pepónthate, échete; dikázete.
Prestaću da optužujem. Čuli ste, videli ste, pretrpeli ste, imate činjenice: sudite.
