Nosida

Nosida je poticala iz Epizefirskih Lokra (Lokroi Epizephyrioi), grčke kolonije na jonskoj obali današnje Kalabrije u južnoj Italiji. Gotovo sve što o njoj znamo potiče iz njenih sopstvenih pesama. Epitaf koji je napisala za Rintona iz Sirakuze, autora komičnih komada, jedan je od tragova koji njeno delovanje smeštaju na početak III veka p. n. e., oko 300. p. n. e. Datumi rođenja i smrti nisu sačuvani. Latinski oblik Nossis i grčko Νοσσίς označavaju istu pesnikinju; Italijani je često zovu Nosside.

Njene pesme ukazuju na ženu izvesnog položaja. U posvećenju Heri imenuje majku Teofilidu i baku Kleohu, prateći porodicu dve generacije unazad po ženskoj liniji. Dar je haljina od finog lana, skup poklon. Nekoliko pesama samouvereno govori u prvom licu: Nosida navodi sopstveno ime, polaže pravo na naklonost Muza i stavlja sebe pored Sapfo sa Lezbosa.

Njeno delo je preživelo jer su ga kasniji sastavljači antologija cenili. Oko 100. p. n. e. Meleagar iz Gadare uvrstio ju je u svoj Venac, antologiju u kojoj se svaki pesnik poredi sa cvetom; kaže da je sam Eros istopio vosak njenih tablica za pisanje. Kasnije ju je Antipatar iz Soluna ubrojao među devet pesnikinja, nazvavši je θηλύγλωσσος (ženskog jezika). Starije teorije da je predvodila krug žena poput onog koji se vezuje za Sapfo ostaju nagađanja.

Nosida je pisala epigrame: kratke pesme u elegijskim distisima, oblik koji je nastao na grobovima i zavetnim darovima i u helenističko doba postao književna umetnost. Dvanaestak ih je sačuvano u knjigama 5, 6, 7 i 9 Grčke antologije, na književnom dorskom grčkom (na primer ἁ umesto ἡ kao član). Većina su posvećenja. Brutijski ratnici ispuštaju štitove pod udarcima Lokrana, a štitovi sada vise u hramovima bogova; Samita poklanja Afroditi ukrašenu kapicu koja miriše na nektar; Artemida se moli da dođe u Lokre i oslobodi ženu po imenu Alketida teških porođajnih muka.

Druga grupa posmatra slike. Nosida hvali slikane portrete Meline, Taumarete, Kalo i Sabetide zbog sličnosti: Melinino lice liči na lice njene majke, a kućni psić Taumarete mahao bi repom pred slikom, misleći da vidi svoju gospodaricu. Druga pesma poziva žene da pogledaju zlatom ukrašenu Afroditinu statuu koju je posvetila Polijarhida. Ove pesme posvećuju retku pažnju ženama kao darodavkama, portretisanima i posmatračicama.

Istraživači često čitaju dve pesme kao okvir njene zbirke. Jedna izjavljuje da ništa nije slađe od ljubavi: koga Afrodita nije zavolela, taj ne zna kakvo su cveće ruže. Druga moli stranca koji plovi ka Mitileni da prenese da je lokrijska zemlja rodila ženu dragu Muzama i da joj je ime Nosida.

Nosida nema spomenik u Grčkoj, ali njene pesme se nalaze u svakom izdanju Grčke antologije, i čita se uz Sapfo, Erinu i Anitu kao jedna od retkih starogrčkih pesnikinja od kojih su sačuvane cele pesme. U Lokriju Nacionalni arheološki muzej i park čuvaju grad koji je poznavala, uključujući terakotne zavetne pločice (pinakes) iz V veka p. n. e., drugu vrstu dara iz istog grada. Za vežbu nivoa C1 krenite od citiranog posvećenja i našeg novogrčkog prevoda. Napišite: Η Θευφιλίς προσφέρει στην Ήρα ένα λινό ένδυμα (Teofilida nudi Heri lanenu haljinu). Zatim zamenite oba objekta zamenicama: Της το προσφέρει (Nudi joj je). Na kraju opišite sopstveni poklon u ista dva koraka.

• Jedna jedina pesma od četiri stiha imenuje Nosidu, njenu majku Teofilidu i baku Kleohu.
• Antipatar iz Soluna nazvao je svojih devet pesnikinja devet zemaljskih Muza, parom devet nebeskih.
• U jednom epigramu zamišlja se kućni psić koji pozdravlja slikani portret kao da je njegova gospodarica.
• Njen epitaf za komediografa Rintona jedan je od tragova za njeno datovanje.