Miron

Gotovo sve što znamo o Mironu potiče od autora koji su živeli vekovima posle njega. Rimski pisac Plinije Stariji u I veku n. e. kaže da je Miron rođen u Eleuterama, gradu na granici Atike i Beotije, i naziva ga učenikom Hageladasa, vajara u bronzi iz Arga. Grčki putopisac Pausanija u II veku n. e. naziva ga Mironom Atinjaninom; Eleutere su se pridružile Atinjanima. Savremena referentna dela smeštaju njegovu delatnost otprilike između 480. i 440. p. n. e. Plinijev sopstveni spisak livaca bronze stavlja ga u 90. olimpijadu (420–417. p. n. e.), što se loše slaže s ostalim svedočanstvima; zato njegovi tačni datumi ostaju nesigurni.

Miron je radio uglavnom u bronzi, prestižnom materijalu za statue bogova i atleta. Pausanija je video njegova dela na više mesta: na atinskom Akropolju Perseja koji je upravo odrubio glavu Meduzi, na Egini drveni lik Hekate, a u Olimpiji statue pobednika, među njima pankratiste Timanta iz Kleona. Njegov sin Likije takođe je postao vajar; Pausanija je na Akropolju video njegovog bronzanog dečaka sa škropionikom. O Mironovom privatnom životu ništa se ne zna i nije sačuvan nijedan njegov portret. Latinski oblik Myron i grčko Μύρων označavaju istog umetnika, koga ne treba mešati s kasnijim imenjacima, kao što je istoričar Miron iz Prijene.

Mironove bronze su izgubljene. Sačuvane su rimske mermerne kopije, nastale vekovima kasnije i identifikovane uz pomoć antičkih opisa. Najpoznatija je Δισκοβόλος (Diskobol), čiji se original datuje oko 460–450. p. n. e. U dijalogu Φιλοψευδής (Ljubitelj laži) Lukijan opisuje statuu bacača diska pognutog u stavu izbačaja, okrenutog ka ruci koja drži disk i blago savijenog u jednom kolenu; njegov domaćin potvrđuje da je to Mironovo delo. Taj opis pomogao je naučnicima da prepoznaju kopije kao što je Diskobol Lančeloti, pronađen u Rimu 1781. i danas u Nacionalnom rimskom muzeju, i Diskobol Taunli, pronađen u Hadrijanovoj vili kod Tivolija i danas u Britanskom muzeju.

Plinije pominje i satira koji se divi frulama, zajedno s Atinom. Obično se poistovećuje s bronzanom grupom Atine i Marsije koja je oko 450. p. n. e. stajala na atinskom Akropolju; mermerna kopija Atine nalazi se u Libighausu u Frankfurtu. Najslavnije delo u antici bila je bronzana junica, opevana u mnogim grčkim epigramima kao da je živa. Plinije je smatrao da je Miron, čini se, prvi umnožio verodostojnost, da je bio raznovrsniji od Polikleta i pažljiviji u proporcijama, ali da nije izrazio osećanja duše. Njegov Diskobol hvata telo u trenutku između dva pokreta.

Mironove bronze su izgubljene, ali Grčka čuva tragove njegovog sveta. Njegov rodni grad Eleutere nalazi se blizu prevoja Kaza, pored starog puta Atina–Teba, gde posetioci mogu pešice stići do kasnije atinske tvrđave iz IV veka p. n. e. Reč δισκοβόλος (bacač diska) i danas je obična novogrčka reč. Pokušajte sa fotografijom Diskobola Lančeloti, rimske kopije: opišite ga u tri grčke rečenice, Σκύβει μπροστά (Saginje se napred), Λυγίζει το δεξί γόνατο (Savija desno koleno) i Γυρίζει το κεφάλι προς τον δίσκο (Okreće glavu ka disku). Zatim pogledajte kopiju Taunli u Britanskom muzeju i dodajte četvrtu rečenicu: njena glava gleda nadole jer je dodata kasnije i ne pripada statui.

• Plinije kaže da je Miron rodom iz Eleutera, dok ga Pausanija naziva Mironom Atinjaninom.
• Diskobol Taunli u Britanskom muzeju nosi glavu koja mu ne pripada, restauriranu tako da gleda nadole umesto unazad ka disku.
• U grčkom epigramu Marka Argentarija Mironova bronzana junica govori i kaže da ju je vajar tu privezao.
• Mironov sin Likije takođe je bio vajar; njegov bronzani dečak stajao je na Akropolju.