Život
Beti Arvaniti rođena je u avgustu 1939. i odrasla je u Eksarhiji, u centru Atine. Kao devojčica takmičarski je plivala i bila juniorska prvakinja Grčke. U sezoni 1958–59. gledala je predstavu Karolosa Kuna na podzemnoj sceni Umetničkog pozorišta (Theatro Technis); kasnije je rekla da joj je to iskustvo pomoglo da se okrene glumi. Školovala se u tri glumačke škole: najpre kod Kuna, zatim godinu dana kod Vahliotisa i najzad kod Kacelisa, gde je diplomirala. Njen sin, pisac Aleksis Stamatis, rođen je tokom njene prve godine u Kunovoj školi.
Grčka publika upoznala ju je kroz komercijalni film šezdesetih i ranih sedamdesetih godina, uključujući filmove u produkciji Finos filma. Godine 1967. igrala je Ritu u filmu Κάτι κουρασμένα παλικάρια (Nekoliko umornih momaka) reditelja Dinosa Dimopulosa, uz Lambrosa Konstandarasa. Godine 1987. udaljila se od filma. Zajedno sa Vasilisom Pulandzasom, građevinskim inženjerom, prevodiocem i pozorišnim producentom, osnovala je trupu Praksi i smestila je u nekadašnje skladište cigareta u Ulici Kefalinijas 16, u Kipseliju, prostor koji su drugi reditelji već koristili kao pozorište. Reditelja Minosa Volanakisa opisala je kao presudan uticaj na svoj put. Godine 2000. Pozorišni muzej dodelio joj je nagradu za najbolju glavnu žensku ulogu.
Dela
Pozorište u Ulici Kefalinijas otvoreno je 1987. Fasbinderovim komadom Τα πικρά δάκρυα της Πέτρα φον Καντ (Gorke suze Petre fon Kant) u režiji Rule Pateraki. Arvaniti je rekla da nikada ne bi mogla sama da pokrene pozorište i da je to tada za nju bio veliki rizik. Njegove dve scene postale su dom repertoarskog pozorišta: Ibzen, Pirandelo, Strindberg, Čehov, Pinter, Olbi, Direnmat i Žene. Statis Livatinos režirao je na velikoj sceni šest uzastopnih sezona. Prema listu To Vima, njena uloga u komadu Tomasa Bernharda Πριν την αποχώρηση (Pred penzionisanje) donela joj je nagradu Marika Kotopuli.
U kasnijem radu bira zahtevne zrele žene i teške unutrašnje svetove. Godine 2014. Dimitris Mavrikios režirao je u njenom pozorištu Ξαφνικά πέρσι το καλοκαίρι (Iznenada prošlog leta) Tenesija Vilijamsa. Godine 2015. igrala je Η Τσερλίνε και το σπίτι των κυνηγών (Cerlina i lovačka kuća), poglavlje romana Hermana Broha Nevini, u adaptaciji Stratisa Pashalisa i režiji Janisa Kalavrijanosa. Za trideset godina pozorišta, 2016, predložila je novu saradnju Pateraki, koja je napisala i režirala Τρωάδες σήμερα (Trojanke danas) prema Euripidu. U sezoni 2018–19. igrala je Amandu u Vilijamsovom komadu Γυάλινος κόσμος (Staklena menažerija), svojoj prvoj produkciji sa Dimitrisom Karandzasom. Godine 2019. u Narodnom pozorištu igrala je Agapi u Μελίσσια (Melisija), komadu svog sina u režiji Jorgosa Palumbisa: to im je bio prvi zajednički rad.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Već skoro četiri decenije malo pozorište u Kipseliju održava evropske i američke klasike na atinskom repertoaru, a mnogi mlađi reditelji radili su tamo s njom. Njeni intervjui u grčkim novinama dobar su materijal za nivo C1, jer jasno objašnjava svoje izbore. Pročitajte njen intervju sa Mirto Loverdu u listu To Vima iz 2016. i izdvojte glagole kojima se uvode njena mišljenja. Zatim otvorite arhivsku fotografiju Narodnog pozorišta iz predstave Melisija (2019) sa Agapi i Kirijakosom i opišite na grčkom šta dva lika rade, kao što bi to učinio kritičar: Η Αγάπη στρέφει το βλέμμα της αλλού, ενώ ο Κυριάκος… (Agapi skreće pogled, dok Kirijakos…). Na kraju prenesite jedno njeno mišljenje u indirektnom govoru, navodeći izvor.
Da li ste znali?
- Pre nego što je postala glumica, bila je juniorska prvakinja Grčke u plivanju.
- Pohađala je tri različite glumačke škole pre nego što je diplomirala.
- Njeno pozorište u Kipseliju nalazi se u nekadašnjem skladištu cigareta.
- Njen sin Aleksis Stamatis napisao je Melisiju, u kojoj je ona 2019. igrala Agapi u Narodnom pozorištu.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Κάτι κουρασμένα παλικάρια | Nekoliko umornih momaka — film, kao Rita | 1967 |
| Τα πικρά δάκρυα της Πέτρα φον Καντ | Gorke suze Petre fon Kant — prva predstava Pozorišta u Ulici Kefalinijas | 1987 |
| Ξαφνικά πέρσι το καλοκαίρι | Iznenada prošlog leta — Tenesi Vilijams | 2014 |
| Η Τσερλίνε και το σπίτι των κυνηγών | Cerlina i lovačka kuća — prema Hermanu Brohu | 2015 |
| Γυάλινος κόσμος | Staklena menažerija — kao Amanda | 2018 |
| Μελίσσια | Melisija — Narodno pozorište, kao Agapi | 2019 |
Stih koji vredi zapamtiti
Αν δεν εκτεθείς, τίποτα δεν γίνεται.
An den ektethís, típota den yínetai.
Ako se ne izložiš, ništa se ne dešava.
