Život
Alkioni Papadaki rođena je u Nio Horiju (piše se i Niohori), selu odmah izvan Hanje na zapadnom Kritu; biografije njenih izdavača ne navode godinu rođenja. Odrasla je u kući koju naziva crvenom i koja je kasnije dala naslov njenoj prvoj knjizi. Otac joj je bio učitelj ranjen u ratu u Albaniji, a majka, baka i deda takođe su bili učitelji. U napetim godinama posle građanskog rata, kada je imala oko tri godine, njeni roditelji, baka i deda bili su zatvoreni jer se brat njene majke pridružio levičarskim gerilcima. Kao tinejdžerka insistirala je da bude u internatu francuske škole Sen Žozef u Hanji, gde je čitala Nikosa Kazancakisa.
Posle škole otišla je u Atinu. Položila je prijemni ispit za Univerzitet Panteion, ali ga nikada nije pohađala i izabrala je kurseve novinarstva. Smelo pismo izdavaču Hristosu Lambrakisu donelo joj je pripravnički staž u listu Τα Νέα (Ta Nea) kod Nikosa Kakaunakisa. Kada je kritičar Tasos Vurnas napisao prikaz njenog rukopisa Το κόκκινο σπίτι (Crvena kuća), list Αυγή (Avgi) zaposlio ju je kao reporterku.
Tamo je radila do diktature 1967, a zatim je kratko boravila u Parizu; zbog policijskog dosijea kasnije su joj odbili da izdaju pasoš. Od sredine četrdesetih objavljuje roman otprilike svake dve godine, najpre kod izdavača Kalendis, a od 2018. kod izdavača Dioptra.
Dela
Papadaki je napisala Το κόκκινο σπίτι (Crvena kuća) sa oko devetnaest godina i sama platila prvo štampanje; knjiga je otvoreno autobiografska i crpi iz kritske kuće njenog detinjstva. Spisak njenog izdavača datira izdanje kuće Kalendis u 1988, a usledila je Η μπόρα (Pljusak, 1989). Njen najpoznatiji roman, Το χρώμα του φεγγαριού (Boja meseca), pojavio se početkom devedesetih; katalozi navode 1991. ili 1995. Prati Fotisa, mladića sa ostrva, i Maruso, devojku iz Atine, čija je ljubav prava, ali kobna kada se on preseli u grad. Više puta je ponovo objavljivan, poslednji put u izdanju Dioptre.
Među kasnijim romanima su Οι κάργιες (Čavke, 1997), Θα ξανάρθουν τα χελιδόνια (Lastavice će se vratiti, 2015) i Το χαμόγελο του δράκου (Osmeh zmaja, 2018), lirski roman o beskrajnom nadmetanju majke i ćerke i o izdaji u ljubavi. U knjigama Το τετράδιο της Αλκυόνης (Alkionina sveska) i Ξεφυλλίζοντας τη σιωπή (Listajući tišinu), obe iz 2004, njena proza je najbliža poeziji.
Njen stil je lični i ispovedni. Piše rukom i kaže da mora dobro da prouči svoje likove pre nego što priča može da počne. Reč συγγραφέας (pisac) smatra preteškom: sebe naziva λογοτέχνης (književnica) i majstoricom književnosti.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Papadaki pripada popularnoj strani grčke proze: njeni romani se stalno prodaju, a na potpisivanjima se stvaraju redovi. U listu Τα Νέα kritičarka Mikela Hartulari nazvala ju je „drugaricom“ čitalaca, a Manolis Pimblis je primetio da čitaoci strpljivo čekaju njen potpis. Početkom 2020-ih Dioptra je ponovo objavila dvanaest njenih knjiga sa novim slikanim koricama, pa se naslovi iz devedesetih ponovo lako nalaze u grčkim knjižarama. U intervjuu iz 2018. rekla je da su reči izgubile mnogo od svoje težine i da moramo da sačuvamo naš jezik živim.
Probajte: uzmite naslov Το χρώμα του φεγγαριού i napišite tri sopstvena zapažanja sa το χρώμα του… ili το χρώμα της… (boja nečega), na primer το χρώμα της σιωπής (boja tišine). Zatim jednom grčkom rečenicom objasnite zašto ona više voli reč μαστόρισσα (majstorica) nego συγγραφέας (spisateljica).
Da li ste znali?
- Njen prvi rukopis, Crvena kuća, doneo joj je posao: posle prikaza kritičara Tasosa Vurnasa list Avgi ju je zaposlio.
- Njen plan da studira u Parizu je propao: pošto je pisala za Avgi, policija je imala dosije o njoj i odbila je da joj izda pasoš.
- U francuskoj školi u Hanji bila je retka učenica internata koja se rastuživala, a ne radovala, kada je dolazilo vreme za povratak kući.
- Svoje rukopise piše rukom.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Το κόκκινο σπίτι | Crvena kuća — autobiografska prva knjiga | 1988 |
| Η μπόρα | Pljusak — roman | 1989 |
| Το χρώμα του φεγγαριού | Boja meseca — roman | early 1990s |
| Οι κάργιες | Čavke — roman | 1997 |
| Θα ξανάρθουν τα χελιδόνια | Lastavice će se vratiti — roman | 2015 |
| Το χαμόγελο του δράκου | Osmeh zmaja — roman | 2018 |
Stih koji vredi zapamtiti
Πάντα θεωρούσα τον εαυτό μου μαστόρισσα της λογοτεχνίας και ποτέ συγγραφέα.
Pánta theoroúsa ton eaftó mou mastórissa tis logotechnías ke poté syngraféa.
Uvek sam sebe smatrala majstoricom književnosti, a nikada spisateljicom.
