Dimitris Rontiris

Dimitris Rontiris, koji se piše i Rondiris, rođen je 1899. godine. Izvori kao mesto rođenja navode Poros ili Pirej, ali je odrastao u Pireju i ceo život ostao snažno vezan za taj lučki grad. Okrenuo se pozornici, a kasnije je studirao u inostranstvu, gde je radio sa rediteljem Maksom Rajnhartom i postao njegov asistent, što je oblikovalo njegovu sklonost ka velikim, pažljivo uvežbanim ansamblima.

Početkom tridesetih godina pridružio se tek osnovanom Kraljevskom pozorištu u Atini, današnjem Narodnom pozorištu Grčke, kao reditelj i nastavnik glume. Posle smrti Fotosa Politisa 1934. godine postao je njegov glavni reditelj, na toj dužnosti bio je do 1942 i ponovo od 1946. do 1950. Godine 1939. odveo je trupu u London sa Hamletom i Elektrom. Godine 1957. osnovao je Pirejsko pozorište (Πειραϊκό Θέατρο) u saradnji sa opštinom Pirej. Sa tom trupom prikazivao je antičku tragediju u antičkim pozorištima Grčke i na turnejama po Evropi, Severnoj i Južnoj Americi i Aziji; 1963. godine, na primer, trupa je gostovala na Berlinskim svečanim danima. Njegova poslednja režija bila je Sofoklova Elektra 1978. godine, četrdeset godina posle njegove prve Elektre u Epidauru. Umro je u Atini 20. decembra 1981.

Rontiris je režirao širok repertoar, uključujući Šekspira: u njegovom Hamletu iz 1937. u Kraljevskom pozorištu naslovnu ulogu igrao je Aleksis Minotis, uz Katinu Paksinu i Emilijosa Veakisa. Ipak, njegovo presudno delo odnosilo se na antičku tragediju. U septembru 1938. postavio je Sofoklovu Ηλέκτρα (Elektru) u Epidauru, prvu modernu izvedbu antičke drame u tom pozorištu. Počela je kasno popodne, bez scenografije i bez električnog svetla, pred oko 3.500 gledalaca. Paksinu je igrala Elektru, Eleni Papadaki Klitemnestru, a Tanos Kocopulos Oresta, i jedan kritičar je pohvalio usklađen pokret šezdeset žena u horu.

Godine 1949. u njegovoj Ορέστεια (Orestiji) u Odeonu Iroda Atika Klitemnestru je igrala Marika Kotopuli, a 1954. njegov Ιππόλυτος (Hipolit) u Epidauru postao je prekretnica tek osnovanog festivala. Hor je bio u središtu njegove metode: brojan, ritmičan i strogo disciplinovan, uglavnom u koreografiji Lukije Sakelariu. U jednom intervjuu objasnio je da se jedan intermeco u Elektri zasnivao na koracima iz grčkog plesa sirtos, prilagođenim drami. Kritičari su se divili toj preciznosti, ali su je ponekad smatrali hladnom, a neki su mislili da hor i glumci nisu potpuno sjedinjeni. U Pirejskom pozorištu Aspasija Papatanasiu postala je njegova Elektra u predstavama koje su gostovale u inostranstvu, između ostalog u Londonu 1961.

Istraživači vide Rontirisa kao osnivača tradicije Narodnog pozorišta u postavljanju antičke tragedije, koju su kasnije razvili Aleksis Minotis i Takis Muzenidis. U Pireju ga pamte kao svog učitelja antičke drame: 2016. njegova ćerka je poklonila njegovu arhivu opštini Pirej, a 2017. glavna scena Gradskog pozorišta u Pireju dobila je njegovo ime. Digitalna arhiva Narodnog pozorišta čuva programe, fotografije i kritike njegovih predstava. Pokušajte: pronađite tamo fotografiju iz neke njegove Elektre i opišite hor u dve grčke rečenice, jednoj o tome šta radi i drugoj o tome kako, na primer Ο χορός προχωρά αργά προς το κέντρο (Hor polako napreduje ka sredini). Zatim uporedite svoje rečenice sa njegovim objašnjenjem koraka sirtosa.

• Elektra iz 1938. u Epidauru igrana je pri dnevnoj svetlosti, od kasnog popodneva, jer na mestu nije bilo struje.
• Bio je asistent Maksa Rajnharta, jednog od vodećih reditelja Berlina.
• Njegovo Pirejsko pozorište gostovalo je na Berlinskim svečanim danima 1963.
• Glavna scena Gradskog pozorišta u Pireju nosi njegovo ime od 2017.