Život
Dimitra Koljaku rođena je u Atini 1968. godine i tamo je odrasla. Studirala je klasičnu filologiju na Nacionalnom i Kapodistrijskom univerzitetu u Atini i, posle otprilike godinu dana rada, napustila Grčku sa dvadeset dve godine. U Škotskoj je na Univerzitetu u Edinburgu odbranila doktorat iz teorijske lingvistike; njeno istraživanje bavilo se sintaksom i semantikom novogrčkog i engleskog jezika.
Prema biografiji njenog izdavača, predavala je lingvistiku na Univerzitetu u Njukaslu u Engleskoj od 1995. do 2010, a zatim na Université Paris Diderot od 2010. do 2014. godine. Vodila je i radionice kreativnog pisanja, u izdavačkoj kući Patakis u Atini od 2013. do 2016. i na Helenskom otvorenom univerzitetu od 2017. do 2019. Danas živi u Parizu, gde predaje književnost u jednoj školi, i članica je Εταιρεία Συγγραφέων (Društva pisaca).
Prvu knjigu objavila je sa trideset tri godine i tokom svih godina u inostranstvu nastavila je da piše na grčkom. U intervjuima je govorila da je veoma mnogo godina živela kao strankinja i menjala nekoliko evropskih gradova, i da kosmopolitizam njene proze potiče iz tog života. Godine 2023. priznala je da ne zna da li se osećaj ξενιτιά (života daleko od doma) ikada „leči“.
Dela
Njen prvi roman, Το μαγείο (Čarolija, Estia, 2001), počinje snom u kojem se jedan deda pretvorio u cvrčka. Usledili su Θερμοκρασία δωματίου (Sobna temperatura, 2006), roman čija se radnja odvija u Jerusalimu, i Η αρρώστια των βουνών (Planinska bolest, 2009), četiri zgusnute novele smeštene u Englesku i Indiju, koje je list Τα Νέα čitao kao varijacije na temu ženske strasti. Ήμισυ του παντός (Polovina svega) izašla je 2015; njen učeni naslov odjekuje drevnu poslovicu Αρχή ήμισυ παντός (Početak je polovina svega).
Najšire priznanje donela joj je knjiga Αλφαβητάρι εντόμων (Bukvar insekata, Patakis, 2018): dvadeset četiri povezane priče, po jedna za svako slovo grčkog alfabeta, a iza svakog slova insekt i ljudi čije živote on preseca. Izdavač je opisuje kao nadahnutu „Evropom koja očarava, Evropom koja razočarava“. Autorka je odlučila da na korici ne odštampa žanr, jer se priče drže zajedno gotovo kao roman. Knjiga je podelila Državnu nagradu za priču i novelu 2019, za knjige iz 2018, sa Dimitrisom Kaneloposom, a osvojila je i nagradu za priču časopisa Ο Αναγνώστης (Čitalac).
Αταραξία (Ataraksija, 2022) prati grčku spisateljicu u Parizu kroz kovid karantine i putovanje u Kinu, pozajmljujući Epikurovu reč za slobodu od straha. Καλυψώ (Kalipso, 2024) vraća se u svet Odiseje: na svom ostrvu Kalipso živi s Melantom, poslednjom sluškinjom koja joj je ostala, sve dok ne stigne stranac iz našeg vremena.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Koljaku pripada generaciji grčkih prozaista koji žive u inostranstvu, ali objavljuju na grčkom za grčke čitaoce; njene knjige izlaze u izdavačkoj kući Patakis u Atini. Državna nagrada 2019. približila je njen ciklus priča široj publici, a grčke novine i časopisi često je pitaju o tuđini, Evropi i zanatu fikcije. Njeni naslovi pokazuju i kako savremeni roman može nositi drevne reči: αταραξία od Epikura, ήμισυ iz stare poslovice.
Pokušajte: uzmite ideju njenog Αλφαβητάρι εντόμων, ne kopirajući priče, i napravite sopstveni grčki bukvar insekata od pet slova: α – η ακρίδα (skakavac), κ – το κουνούπι (komarac), μ – το μυρμήγκι (mrav), π – η πεταλούδα (leptir), τ – το τζιτζίκι (cvrčak). Zatim napišite po jednu rečenicu za svako slovo.
Da li ste znali?
- U knjizi Αλφαβητάρι εντόμων pčelu je stavila pod latinično slovo B, da bi se poigrala frazom „to bee or not to bee“.
- Grčko slovo Μ sačuvala je za το μυρμήγκι (mrava), u priči o školi.
- Pre Državne nagrade već je dobila nagradu Džim Vilson EKEBI-ja za debitante, Athens Prize for Literature časopisa (δε)κατα i nagradu za roman Fondacije Petros Haris Akademije u Atini.
- Rekla je da je za nju istina u fikciji prvi zahtev, i povezuje to sa pozivom Dionisiosa Solomosa da se nacionalnim smatra sve što je istinito.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Το μαγείο | Čarolija — prvi roman | 2001 |
| Θερμοκρασία δωματίου | Sobna temperatura — roman smešten u Jerusalim | 2006 |
| Η αρρώστια των βουνών | Planinska bolest — četiri novele | 2009 |
| Ήμισυ του παντός | Polovina svega — roman | 2015 |
| Αλφαβητάρι εντόμων | Bukvar insekata — 24 povezane priče | 2018 |
| Αταραξία | Ataraksija — roman | 2022 |
Stih koji vredi zapamtiti
Το να υπάρχει αλήθεια στη μυθοπλασία είναι για μένα το πρώτο ζητούμενο.
To na ypárchei alítheia sti mythoplasía eínai gia ména to próto zitoúmeno.
Za mene je to da u fikciji postoji istina prvo čemu treba težiti.
