Antigoni Valaku

Antigoni Valaku rođena je u Kavali, u severnoj Grčkoj, 1930. godine. Njena porodica preselila se u Atinu 1946, kada je imala šesnaest godina. U poslednjim školskim godinama pohađala je i pozorišni studio reditelja i prevodioca Vasilisa Rotasa. Godine 1946. debitovala je na sceni u trupi glumca Emiliosa Veakisa, kao Trijandafilija u komadu Notisa Pergijalisa Νυφιάτικο τραγούδι (Svadbena pesma). Početkom pedesetih kritika ju je znala po svežim, mladalačkim ulogama. U Narodnom pozorištu igrala je Perditu u Šekspirovoj Zimskoj bajci 1952. i Ismenu u Sofoklovoj Antigoni 1956. Godine 1955. bila je Ofelija u Hamletu u Pozorištu Nacionalnog vrta u Atini.

Od 1956. igrala je Anu Frank u trupi Kostasa Musurisa, ulogu koja joj je donela nagradu „Marika Kotopuli“, a 1958. osnovala je sopstvenu trupu. Između 1953. i 1965. snimila je desetak filmova, među njima Γκόλφω (Golfo, 1955) Orestisa Laskosa. Decenijama je radila i na radiju i televiziji, uglavnom u adaptacijama drama, i dvadesetak godina predavala u dramskoj školi Narodnog pozorišta. Među njenim kasnim ulogama bile su Sara u Avgustovskim kitovima u Narodnom pozorištu 2001. i Madam Flo 2011. Umrla je u Atini u novembru 2013, u 83. godini.

Digitalna arhiva Narodnog pozorišta beleži uloge Valaku od 1952. do 2007, a spisak liči na mapu svetske drame. Njena najupamćenija predstava je Sofoklova Ηλέκτρα (Elektra), izvedena u novogrčkom prevodu K. H. Mirisa u režiji Spirosa Evangelatosa. Premijera je bila u antičkom pozorištu u Epidauru 9. jula 1972, a predstava se vraćala u Odeon Heroda Atika u Atini 1972, 1973. i 1974. Muziku je napisao Dimitris Terzakis, a scenografiju i kostime osmislio je Jorgos Pacas. Podela uloga u arhivi povezuje svaki lik sa izvođačem: Valaku kao Elektra, Hloi Lijasku kao Hrisotemida, Aleka Kaceli kao Klitemnestra, Petros Fisun kao Orest. Elektru je ponovo igrala za Narodno pozorište 1981.

Antička tragedija ostala je u središtu. Bila je Agava u Bakhantkinjama i Kasandra u Trojankama 1975, Ifigenija u Ifigeniji na Tauridi 1976, Jokasta u Caru Edipu 1987. i Medeja 1993. Uz njih su došle Julija 1961, naslovna uloga u Mariji Stjuart 1986. i Brehtova Majka Hrabrost 2007. U Lorkinoj Kući Bernarde Albe prešla je put od Adele, najmlađe kćeri, 1962. do tiranske majke Bernarde 1996. U novinskom intervjuu 2001. govorila je o tome kako njen lik, Sara, dočekuje starost ne predajući se.

U njenom rodnom gradu jedno pozorište nosi njeno ime: u Kavali se predstave najavljuju u Θέατρο Αντιγόνη Βαλάκου (Pozorište „Antigoni Valaku“). Na njenoj sahrani kritičar Kostas Georgusopulos rekao je da je obuhvatila čitav širok spektar svetskog pozorišta, a umetnički direktor Narodnog pozorišta Sotiris Hadzakis nazvao ju je stalnom tačkom oslonca za mlađe glumce. Za onoga ko uči jezik, najkorisniji trag je sama arhiva. Otvorite stranicu Ηλέκτρα (1972) u arhivi Narodnog pozorišta i pronađite odeljak Διανομή (Podela uloga): ime svakog lika stoji pored imena glumca, oba na grčkom. Pitajte i odgovorite: Ποια παίζει τη Χρυσόθεμη; Τη Χρυσόθεμη την παίζει η Χλόη Λιάσκου (Ko igra Hrisotemidu? Hrisotemidu igra Hloi Lijasku). Zatim obrnite pitanje: Ποιον ρόλο υποδύεται η Αντιγόνη Βαλάκου; (Koju ulogu tumači Antigoni Valaku?)

• Njeno ime je ime tragične junakinje, ali je u Sofoklovoj Antigoni 1956. igrala sestru, Ismenu.
• U Kući Bernarde Albe igrala je najmlađu kćer 1962. i majku 34 godine kasnije.
• Njena Elektra iz 1972. imala je premijeru u Epidauru i obnavljana je u Atini naredna dva leta.
• Dvadesetak godina predavala je u dramskoj školi Narodnog pozorišta.